Тешки дани за крушевачки "Савремени дом"

Иако је избегао стечај, крушевачки "Савремени Дом", који је у фази реструктурирања, бори се да опстане и задржи део некадашње производње. Фабрички круг делује сабласно, а у производним халама површине 66.000 квадратних метара, нема радника.

Педесетак запослених у погону импрегнације је код својих кућа, на минималцу, јер је ова производња сезонска, а у фабрици ради само обезбеђење које се стара о томе да се и оно што је преостало не разнесе.

Мада на први поглед не делују тако, машине су у функцији, а већина су, како кажу, сан сваког власника стругаре. Машине се укључују према потреби, јер је у овом тренутку немогуће обезбедити велику количину дрвне грађе.

"Савремени Дом" није кредитно задужен. Део дуговања радницима је исплаћен. За враћање остатка и заосталих обавеза од 150 милиона динара према крушевачким Јавним Предузећима и држави овде имају конкретан план.

"Дуг према радницима од 50 милиона динара регулисао би се продајом пословног простора у Крушевцу и Београду. Остатак дуга према Јавним предузећима града био би намирен из садашњег погонског земљишта", каже Никола Вуловић, генерални директор ДИП "Савремени Дом".

Градска управа је спремна да се укључи у преговоре и на овај начин репрограмира комплетан дуг од 52 милиона динара.

Градоначелник Крушевца Братислав Гашић каже да Град Крушевац има јако мало земљишта које може да понуди потенцијалним инвеститорима.

"Тридесетосам хектара, колико "Савремени Дом" има са комплетном инфраструктуром, јако много значи. Тада би имали шта да понудимо стабилним и добрим фирмама које би инвестирале у Крушевац и запошљавале раднике", каже Гашић.

Због недостатка обртних средстава и неадекватне структуре запослених у "Савременом Дому"  нису спремни да одговоре озбиљним инвеститорима. Мада, како кажу, понуда има.

Љубомир Шубара заступник капитала ДИП, "Савремени Дом" каже да сада могу да се сведу на малу, компактну фирму која се бави импрегнацијом железничких прагова, бандера и виноградарског коља.

"За ове производе, који су измештени из Европе, ми још увек имамо лиценцу и људе који су обучени за овај посао", додаје он.

Размишља се и погону који би од дрвног отпада производио пелет за огрев. У том случају нова опрема инвеститора исплатила би се производом, али би се запослило двадесетак нових радника.