Читај ми!

Век истраживања Царичиног града

Стогодишњица археолошких ископавања на Царичином граду, једном од највећих и најзначајнијих византијских градова на Балкану, обележава се великим међународним научним скупом.

Царичин град код Лебана, који је у шестом веку подигао византијски цар Јустинијан Први, један је од највећих и најзначајнијих византијских градова на Балкану и налази се на прелиминарној Унесковој листи светске културне баштине.

Са идејом да овековечи место свог рођења, Јустинијан Први подигао је подно Радана велелепни град са седиштем архиепископије, трговима, палатама, занатским радионицама, водоводом. Живео је кратко.

Остаци Царичиног  града, урушеног после напада варвара, али сачуване основе,  вековима буде машту мештана и туриста а представљају и велики изазов за археологе и историчаре.

"Он је репер на кога сви морају да се угледају, и од кога сви морају да крену када проучавају ту епоху", сматра археолог Народног музеја у Лесковцу Јулијана Пешић.

Уз помоћ мистрије и шпахтле, а први пут и лидер скенирањем из авиона, летос су на овом локалитету откривени нови делови града и аквадукт са мостовима који Царичин град сврставају међу изузетне техничке и инжењерске подухвате.

"Нови подаци о архитектури, урбанизму и просторном уређењу указују нам да се налазимо пред великом метрополом Византијског царства", каже Вујадин Иванишевић из београдског Арехолошког института.

Град који представља крај античке цивилизације и који је права Мека за домаће и светске археологе вероватно ће се још дуго истраживати.

"Има још много посла на Царичином граду", потврђује француски археолог Бернар Баван. "Сигурно још десетак пројеката за воду, топографију, архитектуру."

Ове године навршава се стотину година од првих археолошких ископавања у Царичином граду. Добра и ретка прилика да се на једном месту у лесковачком Народном музеју окупе врхунски археолози, историчари и византолози из десетак земаља света.

Сви нови подаци треба да се укључе у нове програме и пројекте научно-истраживачког рада који ће бити фокусирани на питање како се живело у Царичином граду, сматра Јерге Драшке из Немачке.

Много посла чека и истраживаче и Народни музеј. Из кутија и депоа 3.000 пронађених и конзервираних предмета са Царичиног града ускоро би требало да се преселе у витрине и буду део сталне музејске поставке.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 20. новембар 2025.
10° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом