Рецепт за привредни процват

Најбоље су прошли зетови, кажу у шали мештани Шимановаца. Док су синовима остављали најбољу земљу у атару, ћерке су у мираз добијале некоришћене ледине уз ауто-пут.

Шимановчани нису ни слутили да ће се за хектар закоровљених њива почетком 21. века добијати од 350.000 до пола милиона евра.

Први су, 2002. године, дошли словеначки инвеститори. Данас је ту, на 900 хектара индустријске зоне четрдесет компанија.

"Агена" је, према речима директора Исмета Гребовића, протеклих година проширила делатност.

"Мимо алатних машина, почели смо да радимо делове мотора којим снабдевамо директно Америку, Пољску, Енглеску", објашњава Гребовић, наглашавајући да се инвестиција исплатила.

У индустријску зону слило се више од 350 милиона евра страног и домаћег капитала. У производним погонима бројних индустрија на платном списку већ је око 1.500 радника.

Посла ће бити и у "Бошовој" фабрици која се гради, а на плацу поред, у "Томи трак стопу" - паркингу за теретна возила са рестораном, сервисом, дечјим парком и другим садржајима - у који је уложено 10 милиона евра, шансу су добили и незапослени у услужним делатностима.

"Тренутно ради четрдесетак људи, а планирамо да запослимо више од стотину из различитих области", каже директор Зоран Мостић. "Мислим да смо направили прави погодак што смо на овом месту направили овакав ауто-коф који је по карактеристикама најбољи у југоисточној Европи."

Развој индустријске зоне променио је и живот у селу. Пољопривреда више није основ прихода.

Олакшице за инвеститоре, бољи стандард за мештане

Стандард мештана је бољи него раније, каже Дивна Радивојевић, председница савеза Месне заједнице Шимановци.

"Развија се мала привреда, односно услужне делатности. Шимановци више личе на град него на село, људи имају веће могућности за запошљавање, повећан је број становника", каже Дивна Радивојевић. "Људи се досељавају јер овде виде будућност због бољих услова, запошљавања и боље зараде."

Наташа Мауковић се доселила с мужем из Београда, засновали су посао, али је, како каже, проблем што нема довољно места у вртићу.

Протекле деценије, захваљујући средствима од индустријске зоне, улагало се у инфраструктуру у целој општини. Привредни бум образлажу добром локацијом уз ауто-пут, убрзаном процедуром за издавање дозвола и ниским општинским таксама од неколико десетина евра.

"На један објекат од десетак хиљада квадрата у другој зони инвеститори плате 20.000 накнаде за уређење грађевинског земљишта, које ми враћамо у инфраструктуру", објашњава Сава Чојчић, председник општине Пећинци. "У комшилуку исти такав објекат може да буде двеста или петсто хиљада."

У радној зони од 1.900 хектара нови инвеститори се спремно дочекују. Буџет од милијарду и по динара за ову годину шест пута је већи од средстава којима су у општини Пећинци располагали 2000. године.