Скупи молерај

Мајстора, декоративних сликара, каквих је било крајем 19. и почетком 20. века више нема, тако да их данас замењују сликари конзерватори.

Једино они знају како да обнове старе молераје у предратним богаташким трговачким кућама, јер је техника слична оној коју примењују у рестаурацији фресака у црквама и манастирима.

"Боје које се користе у рестаурацији и конзервацији овог декоративног сликарства су земљане боје које се мешају са туткалом као везивом", објашњава Душан Јовановић, сликар конзерватор. "То је једини начин на који ово декоративно сликарство може да се врати у стање у којем је било пре сто година."

Некада је цела кућа била осликана и власници желе да јој врате стари сјај. Међутим, жеље су једно а могућности друго.

У овој фази, када је само плафон у једној соби завршен, трошкови су премашили хиљаду евра.

Посла има још  много. Треба скинути наслаге које су се гомилале стотину година. Најбоље је то урадити гумицом и то веома пажљиво. 

Трошкови одржавања оваквих кућа су такође велики. Зато полако и пропадају. У Краљеву их је остало само десет грађених у стилу класицизма или сецесије. Свака, попут ове у власништву породице Цветић, могла би бити мали музеј, и зато их вреди сачувати.

"Желим да ова кућа, бар делимично, поврати свој стари сјај", каже Марина Цветић. "То ће трајати неколико сезона, али од своје идеје нећу одустати."

Када буде завршен, молерај у кући Цветића трајаће барем још наредних сто година, тврде краљевачки новопечени мајстори за зидно декоративно сликарство. Тиме су, заправо, и обновили занат којим су се некада бавили путујући молери коиј су у Краљево долазили углавном из Војводине.