Превоз ђака пешака

Сваки дан, у освит зоре, бајинобаштанским селима Оклетац, Гвоздац, Стрмово и Јасик, крстари минибус који с нестрпљењем ишчекују најмлађи путници тог краја.

Један од њих, ученик четвртог разреда, каже да је пешачио четири и по километра до школе све док није уведен минибус. Морали су и раније да устају, неки и у 5 сати ујутро, да би на време стигли у школу.

Радоје Јовановић, возач "Ракете АБ" из Бајине Баште, обилазећи неколико села. минибусом сваког дана пређе готово 200 килметара.

За протеклих пет година и више од 160.000 пређених километара, путници и возач добро су се упознали и једни другима помажу, посебно зими.

Кад падне снег, кажу деца, Радоје се труди их доведе што ближе кући да мање пешаче.

Помажу и они. "Једном смо се заглавили и нисмо могли ни да изађемо. Тада смо остали неколико сати у минибусу, и то ми је најжалије", прича Радоје Јовановић. "Деца ми помажу, додају ланце, понекад и погурају, ништа им није тешко."

Јовановић каже да су му, у 35 година дугој возачкој каријери, они најдражи путници који ретко касне:

"Ово су сеоска деца и неки од њих, рецимо две девојчице, прво напасу овце па онда иду са нама у школу."

Веселу дружину чини шездесетак ђака, основаца и средњошколаца који сада имају сигуран превоз. Неки од њих од куће до школе пешачили су и по десетак километара.

"Сва деца са подручја општине Бајина Башта која иду у основну школу имају бесплатан превоз", објашњава Златан Јовановић, председник општине Бајина Башта. "Општина субвенционише превоз путника и ученика са 28 милиона динара у току ове године."

Свакодневно путовање и дружење, иста екипа наставља по завршетку часова, када их испред школе поново чека превоз до куће.