Деценије духовности

Девет година након ослобођења од Турака, 1887. године Црквено певачка дружина "Бранко" формирана је као хор Саборне цркве у Нишу.  Од тада до данас нису престајали са наступима.

И у најтежим тренуцима, током Првог и Другог светског рата, хор је учествовао на богослужењима. Један је од најпознатијих хорова у Србији, а њихове наступе видела је публика у Сједињеним Државама, Европи, Украјини и Русији.

Председник Црквено-певачке дружине Војкан Митровић каже да је хор "Бранко" увек ширио ту слободарску идеју и певао, не само духовну већ и народну и уопште световну музику.

Међу члановима хора су студенти, лекари, научници. Драгана Савић је педијатар и пева у хору 12 година.

"У педијатри и неонатологији човек је увек са болесном децом и проблемима и овај долазак у хор је за мене био нешто посебно", каже Драгана Савић.

Бојан Илић, правник у градској управи, члан је хора од 1995. године. Пробе су, каже, време које посвећују себи за опуштање и уживање и, после свих дневних обавеза, нека врста одмора.

Хор је име добио по песнику Бранку Радичевићу, а велике успехе постиже од деведестих година прошлог века када њиме диригује Сара Цинцаревић.

"Духовна музика је потпуно специфична. Она није музика, она је молитва. Ту молитву морате да узнесете у име свих, јер сте као певач изабрани", каже Сара Цинцаревић.

Хор је добитник Ордена Светог Саве и највишег признања Грчке православне цркве, Ордена Светог Павла. Велика почаст за њих је било учешће на устоличењу патријаха Павла и патријарха Иринеја.