Подстицаји сточарима

Потенцијал за развој овчарства у Западној Србији је велики, али већина пашњака није искоришћена, а извоз није организован, иако је потражња арапских земаља за јагњећим месом велика. Стадо оваца Драгољуба Давидовића из Лукавца надомак Ваљева је за пример у читавом крају, тврде стручњаци за сточарство.

Четрдесет грла сјеничке оплемењене расе уматичено је, а планира да то учини и са десеторо јагњади. Већина је намењена за приплод.

"Десетак година бавим се мало озбиљније овчарством. Држава треба да се укључи мало више, као и произвођачи и пољопривредници. Мада има људи који раде и који се труде и који би радили, поготово млади, међутим слабо их држава субвенционише", каже Давидовић.

Драгољуб је добио шампионску титулу на Регионалној овчарској изложби у Ваљеву, која девету годину окупља најбоље произвођаче. Њих двадесет петоро изложило је око 200 грла у категоријама старији и млађих оваца и овнова, као и шиљежади.

Саша Радосављевић, в.д. директора Дирекције за пољопривреду и робне резерве Града Ваљева каже да планирају да крајем октобра занове две стотине јагањаца уматичених код нових занављача.

"У наредном плану, сходно захтевима, намеравамо да зановимо још шест стотина јагањаца како би проширили матично стадо које је негде око четири и по хиљаде јагањаца", каже Радосављевић.

Потенцијал за развој овчарства у ваљевском крају је велики. Пашњаци су неискоришћени, тим послом се може бавити и старији живаљ, а могућности за извоз, који није организован, већ спорадичан, велике.

Доктор Радосав Вујић из Пољопривредне стручне службе у Ваљеву каже да се арапске земље интересују за јагњеће месо.

"Интересују се за старију јагњад, шиљежад који има од четрдесет до педесет килограма. Чак се помињу неке цифре од седам хиљада јагњади месечно. Онда свима нама то треба да буде путоказ шта треба да радимо", каже Вујић.

Да не остану мртво слово на папиру, указују ваљевски стручњаци за овчарство, програме развоја, који су начинили, коначно, треба реалиозовати.