Еко-пилићи

Породица Јанковић из Добрића код Шапца прва у Србији гаји такозване еко-пилиће и већ има дванаест  коопераната. У тову имају око 40.000 пилића, а у производњу су уложили око 30 милиона динара који ће им се, како очекују, вратити за годину дана.

Јанко Јанковић, пољопривредник из Добрића каже да се одлучио за ову производњу, јер сматра да производња здраве хране има перспективу.

"Сматрамо да ова производња има економску исплативост и да ће све већа и већа потреба бити за таквом производњом. Ми смо ентузијасти који су покренули нешто старо, али ипак ново. Ови пилићи живе у потпуно природном окружењу, без стреса", каже Јанковић.

Прописи налажу да се на квадратном метру гаје два пилета. "Код нас су распоређени на пола хектара, а остало је код коопераната", каже Јанковић.

Јанковићи су црвене пилиће увезли из Француске. Поштују строга правила производње и хране их житарицама.

Зоран Кандић, сезонски радник каже да пилиће храни три пута дневно и да им даје само јечам и кукуруз.

Индустријски тов траје око четрдесет дана, док се ова сорта гаји од седамдесет до деведесет дана, а целу производњу контролише Институт за сточарство из Београда.

"Они су пуштени на испашу, користе житарице у исхрани без амино-киселина. Расту без хормона, што је неупоредиво здравије, крећу се на сунцу и самим тим добијамо зрелије месо са мање масти и са више протеина", каже Милорад Јелић, стручни сарадник.

На тржишту су ови пилићи за око тридесет одсто скупљи од индустријских. Начин производње, кажу у Добрићу, погодан је и за мања домаћинства и пољопривреднике који немају новац за улагање у нове објекте.