Ћоровићеви сусрети

Под покровитељством Министарства просвјете и културе Републике Српске, Министарства науке и технологије и Српског културно-просвјетног друштва "Просвјета", у Билећи и Гацку одржани су 14. Ћоровићеви сусрети, који су окупили еминентне културне ствараоце из Републике Српске, Србије и Црне Горе.

Овогодишња тродневна традиционална културна манифестација била је у знаку писца и сликара Моме Капора.

Његов пријатељ, академик Рајко Петров Ного, сматра да је Капор био веома благородан и духовит човек који је био отворен за све шаре овога света без икакве искључивости.

Љиљана Капор поклонила је Билећи тридесет најлепших слика свог супруга.

Отварајући изложбу слика, Никола Кусовац, историчар уметности рекао је да Мома никада није занемарио вештину цртања, као да ниједна секунда у његовом животу није прошла а да није цртао, чак и у време кад је у потпуности био окренут литератури.

Књижевну награду "Светозар Ћоровић" жири је ове године доделио српском писцу Драги Кекановићу из Загреба за књижевно дело "Вепрово срце". У образложењу жирија наводи се "да импонује Кекановићева храброст, као и мајсторство у моделирању и индивидуализацији ликова".

За Кекановићеву књигу, члан жирија, професор доктор Ранко Поповић са бањалучког универзитета, каже да говори о хировима новије балканске историје, која је људе са овог простора, где живи Кекановић, сурово разбацала широм света.

"Вриједност његовог романа је, за разлику од поприличног броја књига које су на ту тему написане прије њега, у томе што он то потцртава веома дискретно", рекао је Поповић.

У билећкој "Просвјети" јавности је представљен легат књига и часописа свештеника Војислава Гаћиновића, а отворена је и спомен-соба Билећанима погинулим у Отаџбинском рату.

У Дому културе одржано је књижевно вече на коме су учествовали Светозар Кољевић, Радослав Братић, Рајко Петров Ного, Јован Делић и други.

Истовремено са Ћоровићевим сусретима писаца, одржан је и научни скуп српских историчара у Гацку. Овогодишњи лауреат престижне награде "Владимир Ћоровић" је Михајло Војводић, за историјско дело о Стојану Новаковићу.

За ових четрнаест година, захваљујући Ћоровићевим сусретима, кроз Херцеговину је прошло неколико стотина највећих српских прозних писаца и историчара. Један од оснивача СКПД "Просвјета" у Билећи, професор Никола Асановић, рекао је да се из тих сусрета родила сјајна издавачка дјелатност и, као круна свега, часопис "Нова зора" који је "постао гласило свесрпског карактера, доступан и нашој дијаспори".

Историчари и прозни писци нашли су времена да одрже књижевни сусрет у средњошколском центру у Билећи, а посетили су и манастире Завала и Мркоњићи у Поповом пољу и Манастир Острог.