Афричка авантура једне Краљевчанке

Краљевчанка Нађа Вукашиновићје била је једна од девет младих истраживача из целог света који су учествовали у великој афричкој експедицији.

"Поглед са планине Тејбл на Кејптауну је предиван", каже она, заборављајући притом да помене да је најпре морала да, слободним пењањем, савлада глатку литицу високу око 600 метара.

Рафтинг на реци Орање на граници Намибије и Јужноафричке Републике био је, како каже, велики изазов. Роњење на дах, ипак, за њу и младе истраживаче, не много старије од Нађе, било је нешто што је обележило читаву експедицију.

"Ми смо били у том кавезу на мање од пола метра од ајкуле и заиста је то било једно невероватно искуство наћи се лицем у лице са великом белом ајкулом. Тек тада можеш да схватиш колико су оне фасцинантне животиње", каже Нађа.

Ајкуле су фасцинирале и остале чланове експедиције. Лаура Бани из Швајцарске каже да су сви доживели и поделили невероватно искуство.

"Видели смо ајкуле које су неколико пута веће од нас. Већина људи мисли да су ајкуле чудовишта. Али нису. Оне само желе да живе у океану", каже Лаура.

Нађа је морала да докаже да је физички дорасла том подухвату, да је ментално снажна и да поседује шарма који осваја, јер организација "Мајк Хорн", која је извела експедицију, преко ње и њених наступа у јавности жели да укаже на потребу очувања наше планете.

"Заиста мислим да је велика част што сам успела да се пробијем у ту афричку експедицију, то јест у екипу. Не добија велики број људи прилику да учини тако нешто. Просто бити у Африци, на крајњем југу са људима широм света, посебан је осећај. Не толико да сте изабрани већ осећај да сте показали колико можете и да сте се доказали", каже Нађа.

Експедиција је једним делом била посвећена и пружању социјалне помоћи деци и сиромашним породицама тако да је Нађа била и амбасадор добре воље који је представљао Србију.