Подршка државе у чаши води

Стара мајица, стари шортс и поцепане патике у којима смо Небојшу Стефановића затекли на тренингу - то је опрема у којој је недавно представљао Србију на светском и европском првенству у ултрамаратону у пољским Катовицама.

Могао је, каже, лесковачки ултрамаратонац, да освоји једно од прва три места. Међутим добио је само медаљу за учешће „јер није хтео да се неко други кити туђим перјем".

На светском првенству учествовало је 250 такмичара из тридесетак земаља. Само наши представници нису имали одговарајућу опрему, а Савез им је током трке обезбедио само неколико флашица воде.

Нису знали коју земљу представља

Било ме је срамота,  резигнирано каже Небојша Стефановић: "Велики број гледалаца поздрављао је моје колеге такмичаре. Хтели су да поздраве и мене, али нису знали из које земље долазим."

Иако је пре неколико дана у Пољској претрчао 170 километара, Небојша је у пуном тренингу. Спрема се да крајем септембра на ултрамаратону у Београду, обори државни рекорд и претрчи 215 километара за 24 сата:

„Дневно претрчим између 30 и 70 километара. Није ми тешко и сигуран сам да ћу 28. септембра оборити државни рекорд."

Дипломе, пехари, медаље које је добијао спортски јунак Лесковца, красе и просторије градског атлетског клуба који нема могућности да му помогне.

„Жалосно је, али истинито, што оваквом човеку ентузијасти и правом спортисти не можемо да помогнемо", каже Марина Арсић, председница градског атлетског клуба. „Ми смо, као клуб, немоћни јер ове године од града нисмо добили ни динара."

У мају 2013. требало би да учествује на светском првенству у Холандији. Неправда боли, али рекордер који нема ничију подршку неће, ни поред свих проблема, одустати. Сада има 49 година, а ако се овако настави, каже Стефановић, плаши се да ће бити последњи српски ултрамаратонац.