Лист са жаоком

Када је пре више од једног века у штампарији Светозара Грданичког настала нова сатирична звезда - лист "Чивија", уз велику вику, колпортери су на улицама седамнаест градова Србије окупљали гомилу народа.

Сатиричник се продавао у трену и сви су се задовољно смејали жаокама упућеним власти. Смењивали су се уредници, а "Чивија" се прилагодђавала духу времена.

Крстивоје Илић, књижевник и некадашњи уредник "Чивије" каже да су, већ после другог броја, схватили да је то књижевни часопис, да је то, како каже, хумор и сатира највишег реда, а не листић коме ћемо се смејати пет или шест дана.

Некада је "Чивија" имала много сарадника, па је уредницима било тешко да направе селекцију.

"Свака страна имала је свој назив: Победници, Губитници, Страна за класике, Ин мермеријум, Завичајни хумор - и то на тридесетак страна", каже Раде Ђерговић, афористичар и бивши уредник "Чивије".

Поред радова награђених сатиричара током године, било је оних који су незаслужено згужвани у корпи.

"Написао сам многе афоризме, хумореске, неке су биле објављене, а неке нису. Награде су ме заобилазиле као киша око Крагујевца", каже Драгомир Ђурђевић из Шапца.

"Чивија" је неретко и забрањивана, зато су теме ван политике биле заступљеније. Крстивоје Илић каже да је његов епитаф "На гробу једног зета" један од најпопуларнијих.

"Путниче горњег света, каква штета,
ја овде лежим, а ташта шета."

"Ово је, према речима моје таште, један од најбољих епитафа које сам написао", додаје Крстивоје.

Нова Чивија има више илустрација са великим даром запажања и исмевања. У складу са новим временом, данашњи лист излази после "Чивијаде" и углавном доноси текстове о манифестационом туризму.