Копнена веза после четири деценије

Мештанима прибојског села Мажићи зимус су пробијали лед да чамцима стигну на другу обалу Потпећког језера, јер другог пута није било. Они, као и мештани суседног села Кучин, које се налази у пријепољској општини, добиће пут у чију градњу улажу локалне самоуправе и "Лимске хидроелектране", а очекују помоћ републике.

За неколико кућа Дрчелића који су на самој обали и њихове комшије с брда, све је с друге стране језера – и лекар, и школе, пијаца, продавнице.

Четири и по деценије откако је Лим преграђен и направљено језеро, чамац је овде постао обавезан део покућства за свако домаћинство, јер су се нашли тако близу а тако далеко.

"Моја кућа је 10 километара од града Прибоја, али је некада то много далеко када је време тешко као што је било зимус", каже Живорад Дрчелић.

Васо Дрчелић каже да је, ако нема ветра, чамцем потребно пет, шест минута би се прешло језеро, а колима је потребно 40 минута да би се дошло до асфалта.

Упорношћу мештана, заједничким снагама и средствима, овог лета се коначно гради прави пут. Већ је асфалтиран један део, а и с прибојске и пријепољске стране проширује се досадашњи сеоски, тешко проходан.

Председник општине Прибој Лазар Рвовић каже да су у тај пројекат уложили више од три милиона, а "Лимске хидроелектране" улажу, такође, око три милиона.

"Планирамо да наставимо још километар асфалта до манастира Ораховице, што је путни правац који користи овом становништву.

Када буде завршен, укупне дужине око 17 километара, пут ће повезати два села и две општине, читаву другу, помало заборављену обалу Потпећког језера", навео је Рвовић.

Када пут стигне, чамци ће остати у Мажићима, на језеру као најбоља и најбржа веза са светом, осим кад језеро заледи. Многи су чекајући копнене везе бољи живот потражили на другој обали, па у селу помало жале што пут није стигао раније, али га очекују с радошћу и надом у дане када неће зависити више само од ћуди језера.