Двострука помоћ

У дворишту Добриле Стефановић у Трешњевици код Параћина материјал за недовршну кућу, супруг у Београду у болници, она сама и болесна.

Живот је, каже, стао када им је пре две године умро син јединац. Сама, свакодневно чека своју Љиљу, геронто-домаћицу, како би са неким проговорила.

"Она ми је дође боље него рођена сестра, не знам како бих ову своју муку поднела да ми није ње", каже Добрила, која има само речи хвале за Љиљану Јокић.

Љиљана јој набавља и лекове, организује одлазак код лекара, поспреми кућу. Избегла је из Хрватске, а после година надничења, посао геронто-домаћице јој је прво запослење. У селу свакодневно брине о седморо људи који су је, како каже, прихватили као члана породице.

"Имам једну бакицу која не устаје из кревета јер је боле ноге, стално ослушкује и чека када ћу ја да наиђем. Ту је и деда Раде. Сви су ми драги", каже Љиљана Јокић, наглашавајући да јој овај посао много значи јер прима и плату, 22.000 хиљаде сваког месеца.

Центар за социјални рад у Параћину вредно је припремао пројекат. С једне стране, требало је одабрати расељена и избегла лица за рад, а с друге осамдест најугроженијих старих особа на сеоском подручју.

У Центру за социјални рад кажу да има доста интересовања и нових корисника, али да тренутно пара има само за осамдесеторо најугроженијих.

Европска унија је за овај пројекат донирала 73.000 евра, што је довољно за рад до фебруара наредне године.

После тога, општина ће покушати да сама пронађе средства, како би се помоћ старима на селу наставила.