Илинден на тромеђи

Као и у Србији, Илиндан се традиционално прославља и у Македонији, Бугарској.  На крајњем југоистоку Србије, у околини Босилеграда, у ових дана борави више од 2.000 учесника једног од највећих етно-фестивала у југоисточној Европи "Крајиште игра и пева".

Бојан Захаријев који у Бугарској живи шест и по деценија, после тридесет година поново је у родној Бресници. Са ћерком је, од града Русе на румунској граници, прешао у једном правцу шестсто километара, да би Илинден прославио са земљацима.

Бојан не успева да задржи сузе, а његова ћерка Снежана каже да се осећа "више овдашњом": "Ваљда због гена. И много ми је драго када дођем овде. Узбуђена сам."

Они чији су корени у Извору, селу на на српско-бугарској граници , у коме данас живи двадесетак мештана, са занатлијама из Ћустендила, обновили су традиционалну ношњу шопа, која је до сада виђана само на црнобелим фотографијама.

"Користимо ретке прилике и празнике, нарочито лети да се окупимо и видимо, поразговарамо и разменимо утиске", каже Мирослав Веселинов из Извора.

Према речима Владимира Захаријева, председника општине Босилеград, циљ је да се врате и окупе људи који су отишли, како каже, по Србији и иностранству:

"Да се сете културе, традиције, фолклора, да поведу пријатеље и рођаке, јер међу њима можда има неког ко може да уложи у овај крај."

После четрдесет година проведених у Скопљу, Фрона и Светислав Стаменков поново су у Србији. За Илинден су сваке године у родној Бресници.

"Много се добро осећаш, као гнездо где си се извео, па ти је много мило, чист ваздух, чиста вода...", кажу Стаменкови.

Иако сиромашна, општина Босилеград сваке године из буџета издваја десет милиона динара за одржавање регионалних и локалних путева. Зато се из центра општине може лако да се стигне и до најудаљеније пограничне махале.