Горки колач од малина

У Владичином Хану и Сурдулици малине се узгајају на око три стотине хектара. Произвођачи - прва карика у малинарском ланцу који чине сезонски радници, откупљивачи и прерађивачи - углавном су најмање задовољни зарадом од тог посла.

Зараде по килограму малина различите су за све, као и време које се утроши на рад: сезона рада за произвођаче почиње већ од марта - копање, везивање, прскање, наводњавање.

Према речима Снежане Савић, ове године је све поскупело: "Хемикалије, ђубриво, све је поскупело. Рад не рачунам. Кад погледам, не остаје скоро ништа."

За месец дана брања, Снежана Савић ангажује раднике, које плаћа 25 динара по килограму.
Није ни то лак посао, каже Снежана Стефановић: "Малина треба да буде зрела, да се не прескаче, да не остане плод да трули, да се сва количина убере."

Откупна цена за малину је 80 динара, мања него за вишње и јагоде. Откупљивачи кажу да ту цену одређује тржиште.

"Цену диктира тржиште, понуда и потражња", каже откупљивач Новица Петровић. "Највећи трошкови су транспорт, прерада, дорада, али највећи проблем је осцилација евра."

Произвођачи малина сматрају да су њихове колеге из Ариља у бољем положају, тамо килограм истог воћа више вреди.

"Производња килограма малина је преко 110 динара", објашњава произвођач Дејан Цветковић. "Са осамдесет динара, ми смо у губитку. Цела привреда је уништена, ако униште и пољопривреду, шта ћемо."

У Владичином Хану и Сурдулици двесташездесет произвођача узгаја малине на површинама од 10 ари до 3 хектара.

У равничарским селима, производња малина је додатни посао, али за оне у планинским селима који су се за то одлучили очекујући стабилну цену и сигуран откуп, представља једини извор прихода.