Првa поља хељде у пиротском крају

Хељда је вишеструко корисна једногодишња зељаста биљка која се узгаја као житарица. Успева на различитим земљиштима, брзо расте и сазрева за три месеца од часа сејања. На зељастој стабљици развија се до 2.000 крупних и мирисних цветова које радо посећују пчеле, па се у неким земљама гаји најпре због меда који је веома квалитетан и цењен.

Данило Вукадиновић из села Станичење, код Пирота, одлучио се да на две огледне парцеле од 30 ари засеје хељду. Намера му је да са ових парцела произведе семе, а да на Старој планини, почне озбиљну производњу.

"Ја већ планирам, с обзиром на то да у Топлом Долу имам двадесет хектара, идуће године на два до три хектара засадим хељду", каже Вукадиновић. "Овамо у Станичењу ћу само прозводити семе, а за здраву храну производиће се на Старој планини, где се не користе пестициди, ђубрива и хербициди."

Пољопривредни стручњаци кажу, да је хељда захвална за гајење, јер успева до четири хиљаде метара надморске висине и не захтева посебну агротехнику.

Општина Пирот је недавно добила понуду од асоцијације Биопланет, да организује заинтересоване произвођаче за гајење хељде, јер гарантују сигуран пласман на тржиште Италије.

Горан Поповић, помоћник председника општине за пољопривреду, каже да су се договорили да се виде са том асоцијацијом током септембра и да направе план и програм гајења хељде на подручју пиротске општине. Он очекује да ће се јавити велики број пољопривредника који желе да гаје хељду.

Просечан род хељде је две тоне по хектару, а килограм хељдиног брашна кошта 300 динара.

Хељда је и медоносна биљка: са једног хектара засада хељде, пчеле могу да произведу од 100 до 300 килограма меда. С обзиром да не тражи посебне услове, управо је подручје Старе планине идеално за гајење хељде.

Хељда је изузетно важна биљка за оне који су алергични на глутен јер могу да једу хлеб и остала пецива од хељдиног брашна.