Пинокио - несвакидашње позоришно путовање

Једна од најчитанијих дечјих књига на свету, "Пинокио" Карла Колодија, доживела је премијерну изведбу на сцени крушевачког позоришта.

Од првог минута представе, када се на сцени отварају корице многима најомиљеније дечје књиге, редитељ Зоран Лозанчић који се овога пута  потписује и као сценограф, наговестио је несвакидашње позоришно путовање, у којем се свет сагледава и очима деце и очима одраслих.

"Сви знамо да је то класика. Пинокио је најчитанија књига на свету. Игра се у скоро свим жанровима - као балет, опера, мјузикл, у луткарским представа, тако да је заиста био
 велики изазов да се нађе потпуно другачије читање од свих", каже редитељ представе Зоран Лозанчић. "Мислим да смо то и постигли и ја сам заиста задовољан."

Баш као и редитељ Лозанчић, којем је "Пинокио" четврти пројекат у крушевачком позоришту, задовољна је била и публика која је током читаве представе аплаузима бодрила глумце, уживајући у њиховим бравурама, сонговима,  раскошни костимима, маскама и маштовитим луткама Драгане Ђурић.

Лик главног јунака, дрвеног лутка па потом дечака Пинокија, на позоришној сцени уз подршку двадесетак чланова крушевачког ансамбла и групе даровитих средњошколаца, маестрално је оживела Марија Гашић Гајић.

"Како сам стала на даске и почела да говорим текст, Пинокио се просто негде родио, могу слободно да кажем, на прву", прича Марија Гашић Гајић. "Јако сам срећна што је тако било и што сам са лакоћом играла, али не могу да кажем да је представа била лака. Представа је енергична, има много сонгова, стално сам у покрету. Без лажне скромности, веома сам задовољна а рекла бих, по реакцијама, да је и публика."

Током седамдесетак  минута, колико представа траје, на сцени се смењују чудесни и свакодневни, тужни и весели, поетични и опори призори, који  показују утицај  друштва , са свим врлинама и манама, на одрастање.

"Најлепше што сам икад изговорио на сцени"

Крушевачки "Пинокио" није бајка по сваку цену, већ је смештен у реалистички оквир.

"Сви смо одрастали уз ову бајку, али она до вечерас није била мој фаворит, баш као што није ни Мандјафоко, лик који играм", објашњава Дејан Тончић. "Захваљујући изузетном тексту Спасоја Ж. Миловановића ствари су се промениле. У представи говорим један од најлепших монолога у којем Мандјафоко жали за позориштем и говори о томе како су га сви издали, што је нешто најлепше што сам икада изговорио на сцени."

И драматург Спасоје Ж. Миловановић задовољан је оним што су постигли: "Мислим да је наше читање Пинокија сасвим различито од свих до сада виђених. Суштина наше представе јесте да колико се човек промени набоље, толико је свет око њега бољи."

"Пинокио" је осма дечја представа на репертоару крушевачког позоришта које до краја сезоне очекују још три премијере и већ после прве изведбе јасно је да ће у њој једнако уживати и одрасли и деца.