Лајање на звезде

Култни роман Милована Витезовића "Лајање на звезде" доживео је недавно 30. издање које су објавили "Службени гласник" и "Чигоја штампа", три и по деценије пошто се први пут појавио међу читаоцима, а филм снимљен на основу њега један је од најгледанијих код нас.

Много је тога у причи о матурантима што и данас привлачи пажњу исте генерације, и поред велике конкуренције интернета, ајпода или таблета, какву књиге некад нису имале.

Матуранти се не разликују много од пређашњих - свечане тоалете, стидљиви осмеси, трема - још једна генерација спремна да крене у свет одраслих, сада уз нову дилему, лајање на звезде или лајк на Фејсбуку, можда обоје.

Да су се времена променила али не и гимназијалци, мисли Александар Јовановић, матурант Ужичке гимназије. Он каже да је старомодан и да наравно, како каже, лаје на звезде. Такође мисли да није проблем у девојкама већ у момцима, пошто је све мање филозофа, какав је Витезовићев лик Михаило.

Његова другарица Наталија Станић држи се, ипак, интернета, али каже да нема дилеме да ли би изабрала дух или материјално, без обзира на то што је друштво наметнуло други систем вредности.

Матуранти гимназије увек имају духа, сматра професорка књижевности у ужичкој гимназији Биљана Грујичић, и по томе посебни.

Роман Милована Витезовића штампан је до сада у двеста хиљада примерака, а на Фејсбуку има дупло више фанова којима су упутства из љубавне картотеке Михаила Филозофа незаобилазно штиво, а јунаци узор и на интернету и животу.

"Јављају ми прекјуче да су матуранти у Сремским Карловцима у четири ујутро стварно лајали на звезде", каже аутор романа Милован Витезовић. "Изгледа да сам написао роман за све генерације, да сам погодио онај ген младости."

Писмена грмљавина, Преступни дан, Поправни лет и друга поглавља романа, згоде и незгоде Витезовићеве генерације ужичких матураната и њихових професора од пре пола века постали су прича за све и свуда.