Ђаци неће у текстилце

У времену када су нестале велике текстилне фирме, а мала предузећа се труде да квалитетом конкуришу јефтином кинеском текстилу, текстилна занимања, међу будућим средњошколцима, углавном, нису на врху листе интересовања.

Њих по правилу, последњих година уписују девојчице и најчешће, не као први избор.

Бојана Букмировић из ССШ "Бранко Радичевић" у Руми каже да је желела да упише нешто друго, али да није имала довољно бодова па је уписала текстилну школу за моделара.

"Тачно је да се већина упише зато што нема довољно бодова, али ја сам имала и за друга занимања и уписала сам ово, јер ми се свиђа рад с текстилом", каже Александра Савић из Техничке школе "Радоје Љубичић" из Ужица.

Будући текстилци долазе често скромног знања, а они које то заиста занима, за четири године могу да науче и теорију и праксу.

Гордана Павловић, професор стручних предмета Техничке школе "Радоје Љубичић" у Ужицу, каже да се то потврђује тиме што велики број њихових ђака упише факултете, а посебно су, како каже, поносни на ученике који остану у струци, отворе свој салон и успешно раде.

Главни задатак текстилних школа је, како кажу, привући ученике уз прилагођавање промењеним потребама текстилне индустрије, коју сада чине мале фирме.

Директорка ТШ "Радоје Љубичић" у Ужицу Љиљана Милић каже да сваке године мењају образовни профил како би се приближили интересовању свршених основаца, али да интересовање и поред тог није велико, као и да се труде да се не угаси образовање текстилаца.

Председница Удружења текстилних школа Србије Мирјана Ристић каже да покушавају да образују кадрове који ће бити свестранији, познавати и компјутерско моделирање и моћи да од почетка до краја прате настанак одевног предмета.

У Ужицу, граду у којем текстилна индустрија има традицију дужу од века, после гашења великих фирми, сада на посао чека око четиристо текстилаца, а од тога педесет петоро на прво запослење.