Мачвански "Доктор Живаго"

Тодор Стојановић и Бранимир Павловић из Мачванске Митровице поручују да ако изгубите посао, не очајавајте, већ да се окренете око себе и покушате да ни од чега направите нешто.

Самоуки мајстори, по узору на омиљени филм, направили су санке, за које су многи заинтересовани. Једино још не знају да ли да их назову "Доктор Живаго", кавкаске или мачванске.

Њима су потребни само оштра секирица и длето. Креативности и времена имају на претек. Бивши млинар Тоша и ронилац Брана знали су да се оригиналност свуда цени али нису ни слутили да ће их на пут до посла довести санке из омиљеног филма и шибље пронађено у околини.

"Сибовина је дрвеће које расте код нас испод Саве и по овим каналима, изузетно је квалитетно а људи га користе да њим пеку прасиће у фурунама. То је штета кад може лепо да се скува и обликује, а најквалитетније је дрво које постоји на нашим просторима", каже Стојановић. 

Објашњавајући како настају санке, Бранимир Павловић каже да на почетку имају идеју како ће оне изгледати, а онда је са поставком од материјала мењају и тако заједнички стварају.

Од огуљеног и скуваног шибља сибовине, јасена, бреста, граба пронађених по Мачви и Срему, прве санке настале су у импровизованој радионици, а завршиле су код власника ергеле.

"Ово ми је био хоби, а сад ми је главни посао, од тога живим", каже Тодор Стојиновић.

За оригиналност самоуких мајстора прочуло се међу туристичким центрима. Сада завршавају треће санке, а дрво је припремљено и за наредне.

"Људи се интересују и јављају али то је опет још један додатни део посла који треба неко уз нас да обавља", рекао је Бранимир Павловић  и додаје да за сада раде само њих двојица.

"Сада смо и мајстори и шегрти", додају а за прави бизнис кажу потребно им је много више од рада, гаранције за оригиналност и квалитет.

До јуче су били без посла а сада имају наду да ће бити интересовања и за друге уникате настале у њиховој радионици. Отуда и жеља да уз санке као дуг римском наслеђу своје средине направе и Сирмијумску галију.