Рођендан песника Утопљених душа

Пре 132 године, на данашњи дан, у породици механџије Петковића, досељеника из околине Куманова, рођено је девето дете. Син Марије и Димитрија Петковића, на крштењу у Цркви Светог Архангела Гаврила, добио је име Владислав. Остала деца Петковића, њих четворо, рођена су у Чачку.

Песмом „Идила" потписаном псеудонимом Дис, Владислав Петковић огласио се 1903. године у „Српском књижевном гласнику". Име Дис стајаће и на корицама прве песничке збирке „Утопљене душе", објављене 1911. године у Београду о ауторовом трошку. „То је онај живот где сам пао и ја" први је стих „Тамнице", прве песме у првој Дисовој књизи.

Две године касније Дис је објавио збирку родољубивих песама „Ми чекамо цара", инспирисану балканским ратовима и ослобођењем јужних српских крајева.

Био је извештач са фронта у балканским ратовима, преживео је повлачење преко Албаније, за време Првог светског рата, стигао је до Крфа, а затим до Француске, где пише своју последњу збирку песама Недовршене песме.

Посртања и понеки „весели часови" пратили су Диса до краја живота, до трагичне зоре 17. маја 1917. године, када је брод „Италија", којим се из Француске враћао у Грчку, потопила немачка подморница.

Међу утопљеницима, пронађено је тело песника „Утопљених душа" који је из Француске путовао на Крф.

Име песника, у његовом завичају, носи основна школа, улица, Библиотека и велика песничка манифестација. У Чачку је управо почело 49. Дисово пролеће, и трајаће до 1. јуна, када ће престижна „Дисова награда" бити уручена Драгану Јовановићу Данилову.