Кад жене шефују

Кикинђанке се не либе да раде послове који се, традиционално, сматрају мушким. Од око 1.300 регистрованх радњи, трећина се води на име жена.

Татјана Јолић је пре четрнаест година наследила посао од оца и данас води фирму за трговину грађевинским материјалом:

"У почетку није било лако, али искуство је учинило своје и сада је много једноставније."

Најближи сарадници у руковођењу послом су жене. У фирми раде и мушкарци, али они обављају физичке послове.

Према речима Весне Цуцић, референта продаје, клијенти се обично изненаде кад виде да је газда жена: "Сви очекују да предузетник мушкарац."

Коректан однос између послодавца и радника је много важнији од питања родних разлика, кажу запослени. Немају ништа против тога да им жене шефују. Марко Зали, превозник, каже да је сарадња добра и да се увек лако постиже договор.

Председница Удружења предузетница "Артеса" Сандра Станковић каже да ретко која жена има на своје име некретнину коју може да заложи за кредит у банци, потребан за нека већа улагања.

Међутим, "за занатске послове, као и послове пружања интелектуалних услуга, којима се жене најчешће и баве, нису потребна велика финансијска улагања."

Протеклих десетак година повећан је број жена на руководећим местима, и на јавним функцијама, и у приватном сектору.

Биљана Степанов, из Центра за подршку женама, каже да се наше друштво постаје отвореније и свесно чињенице да су способности мушкарца и жене, у већини области, потпуно изједначене.

Једна од ствари на којима треба још радити, наглашавају у Центру за подршку женама, јесте изједначавање висине зараде мушкараца и жена који обовављају једнако одговорне послове.