Вршњачко насиље међу десетогодишњацима

Насиље вршњака у четвртом разреду Основне школе "Милица Павловић" откривено је када се десетогодишњак пожалио на болове у врату. Педијатар је констатовао повреде вратног пршљена. Дечак сада носи ортопедску крагну.

Због велике медијске пажње коју је тај случај привукао, родитељи су одустали од разговора пред камером, али су новинару РТС-а, у телефонском разговору, рекли да је дечак већ дуже времена изложен нападима вршњака и да су му овог пута три дечака из одељења нанела повреде.

Из школе нам је  упућено саопштење за јавност у коме се наводи да је у овом случају изостала сарадња са родитељима и да ће се поступак по устаљеној процедури наставити када се учитељица и ђаци врате са рекреативне наставе.

У Школској управи у Чачку потражили смо објашњење тих процедура.

"Ради се план заштите за ученика. Да ли је то појачан васпитни рад за оне који су починили насиље, план заштите за ученика који трпи насиље, тако да се ради једноставно на социјализацији ученика. Уколико то јесте проблем, раде се радионице", објашњава Рада Каранац, координатор за превенцију насиља Моравичког округа. "Ради се све оно што би допринело да више не долази до оваквих случајева."

Поводом овог случаја, огласио се и министар просвете Жарко Обрадовић, који је био у посети школама Горњег Милановца:

"Крајем прошле године формирали смо посебан  СОС телефон, да бисмо спречили да такве случајеве ‘прекрије прашина'. Желели смо да пружимо могућност да се администрација што пре прескочи и да се уђе у решавање проблема."

Родитељи десетогодишњег ученика ОШ "Милица Павловић" рекли су нам да ће се овај случај наћи пред судом и да ће се тако доказати ко је одговоран за већ учестале инциденте у коме је њихов син жртва вршњачког насиља.

Насиље међу вршњацима често се прећуткује

Физичко насиље је очигледије и више привлачи пажњу надлежних и јавности него други облици насилног понашања због очигледних повреда и драматичности самих догађаја. Због тога се, погрешно, сматра да је овакав вид насиља најраспрострањенији и најпогубнији. Други видови насиља често се прећуткују.

Психолошко и социјално насиље много су чешћи облици насиља, теже се уочавају и могу да оставе много дубље и дуготрајније последице: губитак самопоуздања, деморалисаност, изостајање из школе, психосоматске тегобе и др.

Под психолошким и социјалним насиљем подразумева се вербално злостављање - вређање, исмевање, ругање, понижавање, застрашивање и претње, отимање новца или ствари, искључивање из друштва и изолацију.

На повремене туче и конфликте не може се гледати као на  саставни део одрастања и неизоставни део школског живота: насиље и култура насиља прерастају у озбиљан друштвени проблем који се не може решити без помоћи родитеља.

Они децу треба да уче толеранцији, стрпљењу, поштовању, дељењу. А родитељи чије је дете жртва агресије или насилног понашања у школи треба одмах да обавесте учитељицу и школског психолога или педагога, који ће одлучити о даљим мерама.

Стручњаци кажу да је управо у периоду четвртог и петог разреда такво насиље најизраженије.