Доброчинство на кућну адресу

Двадесетосмогодишњем Филипу Филиповићу, поштару у Куршумлијској Бањи, ни високи сметови и ниске температуре, ове зиме нису били препрека да свакодневно обилази најудаљенија села дуж административне линије с Косовом и Метохијом.

Осим пошиљки и пензија, житељима је разносио и свакојаке потрепштине.

"Много се чешће виђамо са поштаром него с комшијама", каже Славиша Младеновић, из Дабиновца. "Задњих месец дана, како је пао снег и велики сметови, нисмо се ни посећивали, само смо се чули телефоном. Поштар је једини који дође и обиђе нас."

Најмлађи становници у тим крајевима су Драгана, Урош и Светислав. Поштар често сврати до њих и кад нема поште, јер, како каже, њихова радост када га виде, нема цену.

"Кад он дође ми смо радосни, зато што нам донесе пуно слаткиша и радујемо се што је дошао", каже Драгана Младеновић из Дабиновца. "За Нову годину, кад нисмо имали јелку, он нам је купио."

Помоћ је овде потребна свима. Куршумлија је удаљена тридесетак километара, а зими често нешто недостаје. Долазак поштара Филипа, пре седам месеци у њихов крај, за многе представља спас.

Поштар Филип каже да мештани на њега гледају као на род најрођенији: "Кад они могу да живе овде и да опстају у условима какви јесу, а нису примерени данашњици, зашто би мени било тешко да у овим годинама радим посао који волим."

Осим вукова, пре поштара, често овим врлетима није прошао нико. Село Дабиновац и још осам села смештених на административној линији припадају рејону поште у Куршумлијској Бањи.

Суочен са бедом и усамљеношћу, овдашњих, углавном старачких домаћинстава, Филип је покренуо акцију прикупљања помоћи за најугроженије.

Млади поштар добитник је и плакете за најплеменитији подвиг године, јер је сам, о свом трошку, реновирао пошту у Куршумлијској Бањи.