Љубав без граница

За њихов први сусрет у лето 2010. године говоре да је био судбоносан. Лепа Амина Џафарова прва је Азербејџанка, коју је тада српски младић Бошко Губеринић, професор физичког васпитања упознао одмах по слетању у престоницу Баку.

"Мени је љубав увек била најважнија и она ме је водила кроз живот. Када сам видела Бошка први пут, одмах сам се заљубила и није било дилеме да ако ме заволи отпутујем са њим било где", признаје Амина.

Бошко је добио посао директора спортског центра удаљеног 300 километара од престонице.

Један од сустанара постао му је Аминин отац, прослављени кувар коме је посао био да обучава угоститеље. Дружећи се са Бошком одао је довољно података и ћерки и будућем зету, који су се увелико дописивали преко интернета.

Ипак, распламсала љубав није могла јаче да буде укорењена без дозволе оца девојке и посредовања угледних личности из српске делегације.

"Дошао сам из Србије и нисам знао обичаје, а њен отац није ни знао ко сам. Требало ми је шест месеци да све решим", прича Бошко.

Око шест месеци је требало да се прикупи сва неопходна документација, иако су се у међувремену верили по азербејџанским обичајима.

Агонију је прекинуо конзул амбасаде Азрбејџана Фуад Азизо, који је лично дошао у Крушевац да гарантује за своју држављанку.

Пар сада ужива у принови, јер су на Дан заљубљених у Крушевцу добили сина Мијата. Договорили су се да нико од њих не мења веру, а да дете буде васпитавано у духу православља.

"Сматрам да свако има своју судбину, само је потребно препознати тај тренутак који је пресудан у животу", каже Амина.

Још не размишљају где ће за стално свити породично гнездо. До сада им је срећна звезда показивала пут па не сумњају да ће тако бити и убудуће.