Пони експрес Соколовице

Славољуб Сретковић, поштар из Прокупља, свакога дана одлази на своје радно место у тридесетак километара удаљено село Крушевица, где преже коња Сокола и мештанима разноси пошту. Сокол је његов верни пратилац, од почетка службовања на овим теренима.

Ретким житељима, некада веома насељеног краја, у овим зимским месецима, он је једина веза са светом.

"Велика је даљина, град је тридесет километара одавде. Треба у овим условима стићи овде, па онда обићи осам околних села. Напорно је, али кад човек воли нешто да ради, онда није тако тешко", прича Славољуб.

Без дана боловања, предан послу, често изненади мештане.

"Искрено да вам кажем, много пута смо се забринули за тог поштара", прича Жарко Живаљевић из Крушевице.

По том беспућу, по том огромном снегу, он је носио пензије и делио мештанима овог краја.

Славољуб помаже мештанима и у ономе што није његов посао, каже Дејан Стојановић из Крушевице.

"Чак и пошто заврши свој посао, он одвоји време и донесе коме шта треба, и пошиљке и намирнице", каже Стојановић.

Некада је у овим крајевима живело више од 5.000 људи. Данас их има једва 200. Остала су углавном старачка домаћинства.

Основна школа у Крушевици, изграђена 1908. године, некада је имала 750 ученика. Данас у њој нема никога. Школа је затворена, јер је последње дете у овом крају рођено пре двадесет година.

Овде одавно не раде ни амбуланта, ни продавница, па је зато ретким житељима зими, често месецима завејаних села, једина веза са светом поштар Славољуб.