Кад је најтеже, пријатељ је ту

Свакод дана Бериша Авди долази из свог ромског насеља до стана своје непокретне другарице из детињства Јелене како би очистио снег и лед са рампе за њена инвалидска колица и прилазе до улице.

Јелена је непокретна и врло мало излази по оваквом времену, јер јој не смета само поледица већ што и већина зграда у Краљеву, почев од јавних установа до објеката културе, немају рампе за инвалиде.

Авди има троје мале деце и породицу издржава тако што целог дана сакупља секундарне сировине. Ипак, како каже, увек има мало времена за Јелену.

"Ту сам да очистим, да може да приђе са колицима, да дође до таксија или кола. Да може да изађе напоље са колицима", каже Бериша.

Милена Јевтовић, Јеленина мајка каже да јој је Бериша помогао неколико пута и додаје да је то иначе проблем свих људи који користе колица.

Јелена током целог дана борави у стану. Болест ју је приковала за инвалидска колица, али је не спутава да слика и ствара.

"Не гледам ја на моју ситуацију нешто много другачије. Просто прихватиш живот такав какав јесте. Ја живим сасвим нормално, онолико колико могу. Моје слике су прилично веселе. Нема ту никаквог црнила и туге", прича Јелена.

Како не излази, Јелена се увек обрадује гостима. Она и Авди се познају од основне школе. Авди ће увек прискочити у помоћ када Јелена мора до болнице или било где друго, поготово тамо где нема рампи за њена колица.

Већина зграда у Краљеву нема приступних рампи. Јелена није могла да присуствује отварању Бијенала краљевачких сликара, где је имала једну своју слику, јер ни Народни музеј нема прилаз за инвалиде.

У локалној самоуправи тврде да стално упозоравају јавна предузећа и установе да је њихова законска обавеза да направе рампе.

Помоћник градоначелника Краљева Милун Јовановић апеловаон је на све да прилагоде јавне објекте и зграде инвалидним лицима.

Захваљујући Авдију, на Јелениној рампи нема леда. Јелена ће изаћи када прође ово невреме. Наставиће да се бори, каже, за права инвалида и рампе у свим јавним установама.