Палестинац у Шумадији

Као седамнаестогодишњак, палестинац Талал Елзик стигао је у Србију са намером да упише факлутет, дипломира, а касније се врати породици, међутим, све до данас остао је у Крагујевцу.

Без знања језика, тешко се сналазио. Одлучио је да одустане од свега и врати се  у Јордан где му је живела породица. Пријатељи из тадашње "Уније палестинских студената" у Југославији убедили су га да остане и настави школовање. За четири месеца је научио српски, у року завршио машинство и запослио се.

"Када сам дошао у Србију, осећао сам се као да живим у својој земљи. Никада се нисам осећао странцем. Ја се у Србији осећам као Србин, али никада нећу заборавити да сам Палестинац", каже Талал Елзик.

Почетком  седамдесетих Талал је у Крагујевцу упознао своју садашњу супругу Гордану. Њихов вишедеценијски заједнички живот и породица су, кажу, доказ да културне и верске разлике  и те како могу да повежу људе.

Гордана Елизик каже да се у њиховом дому поштују и хришћански и исламски обичаји.  Породица обележава и Бајрам и Ускрс, али и Горданину девојачку славу Аранђеловдан.

После две деценије проведене у седишту ирачке авиокомпаније у Србији, Талал Елзик добио је посао у амбасади Палестине. Конзулске дужности обавља већ тринаест година. Син и ћерка су школе завршили у Србији.  Старија Лина, признаје да јој је највећа жеља да бар једном посети Палестину, у којој до сада није била, иако је, како каже, прави мајстор палестинке националне кухиње.

"Ни сама не знам од куда је то. Мислим да је ген у питању. Као мала сам гледала своју баку како припрема храну, тако да ми је данас довољно само да видим како се припрема неко палестинско јело и умем одлично да га припремим", каже Лина Елзик.

Иако је Београд дипломатско седиште, Талал о пресељењу није размишљао. У младости је заволео Шумадију и Крагујевац. Ту ће остати, каже и по одласку у пензију од које га дели још неколико година.