Живот од кромпира

Генерацијама се у домаћинствима у селу Печењевце код Лесковца производи искључиво кромпир, по којем је ово село и познато.

Двадесетдеветогодишњи Бојан Здравковић на три и по хектара има скоро стотину тона рода. Ускладиштен, кромпир чека на купце и бољу цену.

"Ситуација је лоша, јер тренутна цена од петнаест до двадесет динара није довољна ни за покривање великих улагања која се по хектару крећу до 250.000 динара. Са ценом од тридесет динара све би било другачије, било би чак и зараде", каже Бојан.

Од 500 кућа нема оне која од кромпира не живи, некада са већим тржиштем боље, данас нешто теже, али се, како кажу, овог производа нико не одриче.

Мештанин Миодраг Крстић каже да је некада у Југославији свако имао своје тржиште.

"Наше тржиште је била Македонија, сада и они производе кромпир тако да нам је много теже. Овде је производња кромпира традиција и производе га чак и стари људи све док могу", каже Крстић.

Колико је производња усавршена потврђује и кромпир од неколико стотина грама који успева, кажу само на печењевачкој земљи.

Србољуб Цветановић из печењевца каже да је тајна у наводњавању, али и у доброј земљи. Производњом поврћа овде су се пре извесног времена бавили и Кинези. Од њих је, како кажу, остао и овај кромпир - свемирски или кинески, а ускоро ће изаћи и на наше тржиште.

"Кинези не дозвољавају извоз семена, већ само готових производа од овог кромпира. Ја сам га набавио захваљујући Кинезима који су овде били једно време. Тек сада после три године производње могу да изађем са довољним количинама на тржиште. Они који су га пробали су одушевљени", каже узгајивач кромпира Слободан Виденовић.

Кондор, Карера, Ривијера, Аладин, или једноставнији црвени и бели кромпир, подједнако је добар за припрему јела и баница. У лесковачком крају под кромпиром је 4.000 хектара, највише у Печењевцу и околним селима. Принос је ове године за пет до десет одсто умањен због појаве кромпировог мољца.

Новица Миленковић из Пољопривредне стручне службе у Лесковцу каже да се све више повећавају површине под кромпиром код индувидуалних произвођаца.

"Реч је о скупој производњи коју могу да издрже само они највећи. Ова година није најбоља, јер, иако нисмо очекивали, и овде је стигао кромпиров мољац, а питање је каква ће бити и наредна година", каже Миленковић.

Свесни да све зависи од тржишта циљ им је да стигну и до европског купца. За почетак мање количине са југа отишле су у Норвешку.