За публику у тесним ципелама

Идеја аматерског позоришта из Алексинца је да представу која се бави друштвом у транзицији, "Живот у тесним ципелама" Душана Ковачевића, коју је режирао Душан Дука Јовановић, одиграју у што више фабрика у Србији, или бар специјално за раднике. Представа у параћинском Дому културе била је намењена радницима фабрике стакла.

У сред радног времена у једној од хала алексиначке фабрике филтера Фрад, радници су дочекали глумце, итекако свесни да "Живот у тесним ципелама" може бити и њихова прича.
Многи од њих нису очекивали да ће се представа заиста и одиграти у њиховој фабрици.

Представа осликава целокупно стање у нашем друштву, утисак је већине после завршене представе. Живот радника није лак, а неко ко живи лепо не може да схвати колико је раднички живот тежак.

Било је и оних који кажу да ни сада није лоше, али да је некада било много боље и да би се мењали за "оно време".

Потреба алексиначких аматера да пред радницима одиграју ову туробну причу о животу у транзицији наишла је на разумевање власника фабрике, иако су и сами запослени у неколико наврата били у штрајку.

"Надамо се да ћемо на овај начин успети да помогнемо и радницима и менаџменту фабрике да успоставе прави дијалог", каже глумац Милош Паовић.

Редитељ Душан Дука Јовановић каже да га је интересовало како радници реагују на представу: "Сада сам, после представе, поносан на себе, зато што видим да је то био добар посао."

Са четири премијере и преко 60 гостовања у последње две године алексинацки аматери, независни од постојећег Дома културе, заслужили су да им писац Душан Ковачевић поклони текст "Живот у тесним ципелама" и да ово, после Звездара театра буде друго извођење у Србији.