Еколошки и економично

Предузетник Аца Пандуров,  машински инжењер из Кикинде, у кругу своје фабрике ископао је бунар, инсталирао топлотну пумпу, додао гасни котао и котао на чврсто гориво. Топлоту од бунарске воде пребацује у централни систем за грејање просторија. Лаицима  све то звучи компликовано, али би сви пожелели такву машинерију, јер рачун за грејање умањује чак шест пута.

"У топлотну пумпу, коју сам ја конструисао, пребацујем бунарску воду температуре 15°С и расхлађујем је на десет степени. Топлоту коју сам узео од бунарске воде пребацујем у класични централни систем за грејање и користим је за грејање просторија", објашњава Пандуров.

За додатно увећање температуре Пандуров користи биомасу, а веома ретко гас.

"Уштеда је у томе што за киловат електричне енергије коју користим преко топлотне пумпе добијем три киловата топлотне енергије, што је уштеда један према три", објашњава инж. Пандуров. "Ако поредимо са гасом онда је однос један према четири, а ако користим комбинацију топлотне пумпе и биомасе онда је уштеда шестострука."

За један киловат електричне енергије добија се шест киловата топлотне. Другим речима, загревање 400 метара квадратних производног и канцеларијског простора Пандурова дневно кошта 400 динара, или 12.000 динара месечно.

Исти уређаји лети служе за расхлађивање, а лако је израчунати колико би, у кризним временима, на овај начин стамбене зграде, фабрике, школе или болнице уштеделе и енергије и новца.