Тако то раде Петровчани

Село, названо по Петровићима који су се ту доселили из Црне Горе, дичи се својом прошлошћу и очекује лепу будућност, јер готово половина од 150 житеља има мање од 30 година.

"Ја видим перспективу у свом родном селу", каже Дејан Стојковић. "Овде ми је најлепше. Имам два сина, бавим се воћарством и драго ми је што има све више оних који се из града враћају да живе овде."

Оно што су започели пре четири месеца, Петровчани су успешно привели крају. Пројекат за уређење села, који је подржала градска управа за заштиту животне средине, сами су реализовали. И променили изглед села.

Радили су сви, и млади и стари. Акцију није пропустио ни 85-годишњи Петар Шашовић: "Оно што се започне, мора и да се заврши. Нисам могао да одолим а да не помогнем младима."

Добар глас далеко се чује

Перуника Божовић, на препоруку својих рођака, у Петровац је дошла из далеког Чикага.

"Пре четири месеца, у Чикагу, видела сам рубрику о Петровцу на РТС-у. Овде је рођен мој брат и са синовима планирамо да овде до пролећа купимо кућу", каже Перуника Божовић.

Вредност некретнина и земљишта нагло  је порасла јер је и потражња све већа. Због тога у Петровцу већ праве нове пројекте, јер у овом млину планирају да направе тренинг центар за рурални туризам.

"Ово је тек први део пројекта који смо реализовали. На пролеће почињу инфраструктурни радови", каже Весна Ђорђевић иницијатор пројекта. "Циљ нам је да Петровац постане пример развоја сеоског туризма у Јабланичком и Пчињском округу."

Ружа ветрова, четинари Радан планине, у близини Царичин град и нови спортско-угоститељски комплекс на Пашиној чесми, дају основа за њихове планове.

Наредне године, Петровчани и њихови гости околину ће моћи да обилазе и минибусом, а биће уређене печашке и бициклистичке стазе.

Петровчани знају како да ураде оно што замисле, и зато њихово село може бити узор другима, не само на југу Србије.