У Требињу време стоји

У селу Требињу код Куршумлије, на административној линији са Косметом, већ 40 година није рођена ниједна беба. Осамдесетпетогодишња Љубинка Степановић радује се гостима и случајним пролазницима, којих је како каже, све мање:

"Чељад отишла, а ми смо остарели и ослабили и не можемо да радимо. Четрдесет година има како се ту дете није родило. Момци се не жене, нема порођаја, нема ништа."

Каже да годинама није чула дечји плач и да се радо сећа дана када је рођен Дејан, сада најмлађи житељ Требиња.

"Требиње сада има 42 становника", каже Дејан Милановић. "Може да се живи овде, јер постоји механизација, добри су услови за пољопривреду, али нема младих људи." 

Председник месне заједнице Требиње Драгоје Степановић каже да су у Требиње добри услови за живот: "Младих људи имамо само петоро, и то нежења. Има нас десеторо који путујемо и радимо у Бањи, и због тога смо остали овде. Само снаше и деца фале."

Драгоје верује да долазе бољи дани, јер је убрзани развој Луковске бање, која је на само десетак километара од села, у последњој деценији зауставио даљу миграцију.

Директор "Планинке" Радован Раичевић каже да је највећи део радника из околних села и из саме Бање.

"Сви су они практично овде формирали породице, овде су се определили да живе, тако да смо прво изградњом тепихаре, а касније изградњом два хотела успели да задржимо више од стотину људи, целу једну генерацију", каже Раичевић.

Раичевић наглашава да даљи просперитет овог краја умногоме зависи од завршетка  инфраструктурних објеката започетих пре више деценија, а пре свега асфалтирања деонице регионалног пута Куршумлија - Луковска бања.