"Вешти" крадљивци биста

У близини куће у којој је познати писац Стеван Сремац, боравећи у Сокобањи, одседао, 25 година је стајала бронзана спомен-биста. Нестала је неприметно, баш као и многа вајарска дела уметника на гробљима у околини Ниша.

Штета је вишеструка, зарада мала, а предвиђене казне за лопове су до три године затвора. Миодраг Грујовић, ПР Основног суда у Нишу каже да отпади дају посебне откупне листе помоћу којих се лако могу открити лопови.

Власници отпада у Нишу не крију да им често навраћају они који нуде бакар и месинг, али тврде да је ипак мало оних који доносе велике комаде.

Шабан Салијевић из Синдиката сакупљача секундарних сировина истиче да је сваки власник отпада дужан да пријави већу количину понуђене бронзе или месинга, јер је, како каже, немогуће да се велике количине одједном сакупе.

На мети крадљиваца најчешће је Старо гробље у Нишу које је под заштитом државе од 1987. године. Више од 200 уметничких и историјских дела препуштено је лоповима, јер на гробљу нема обезбеђења, па чак ни доброг осветљења.

Пуних 65 година на породичној гробници Мите Ристића, власника фабрике текстила стајала је Преља, рад хрватског вајара Антуна Аугустинчића. Лопови су је однели преко ноћи, иако је била тешка више од 400 килограма. Њена вредност процењена је на 250.000 евра.

Иако је брзо пронађена и пребачена у депо Нишког музеја лопови нису ухваћени. Где је завршио Анђео с лиром хрватског вајара Марина Студина, скулптура која је однета пре пет година са гробнице познатог нишког лекара, и даље се не зна.

Миодраг Анђелковић, саветник у Заводу за заштиту споменика у Нишу каже да су они немоћни у борби против вандалског подземља и да су им до сада сва врата била затворена.

Наручиоци крађа биста и уметничких дела на југу Србије јавности нису познати. Дилема је и, како кажу, колико морају да буду снажни они који неприметно могу да украду добро причвршћену бронзану бисту или вредну статуу тешку неколико стотина килограма.