Магаре не мре од прекор

У Пироту је представљена публикација "Надимци (прекори) Пироћанаца" Милете Манића, са више од 4.000 надимака. До пре тридесетак година, готово сваки Пироћанац имао је надимак по којем су га суграђани знали и који је, практично, био његова "лична карта".

На промоцији књиге, у публици - Јова Шерпа, Бане Главурда, Бора Мутан Белег, а на бини Аца Лиса, Тома Чорбица, Милан Паун...

Аутор књиге Милета Манић истиче да је надимке почео да прикупља пре десет година:

"Временом, број надимака се смањује, то је и разлог више због чега смо ми штампали овакву публикацију, с циљем да те надимке сачувамо  за даља поколења."

Најстарији надимци, прекори, настали су још у "турско доба", углавном су увредљивог карактера, али су се људи временом навикли на њих. Зато се у Пироту и данас може чути пословица - магаре не мре од прекор. 

Дугогодишњи професор пиротске гимназије, Бранимир Ћирић  -  Бане Главурда, каже да се никада није стидео свог надимка:

"Мој деда је имао огромну главу, а мој отац, који је преузео тај надимак, он је имао нормалну главу. Нисмо се стидели надимка, сви смо као деца тако говорили међусобно, а и родитељи су нам тако говорили."

Надимка се, кажу, не стиди ни Светислав Кари Пешић, данас један од најпознатијих Пироћанаца у свету.

Одакле му надимак Кари, објаснио је новинар Милан Пауновић Паун:

"Ваљда је имао пет, шест година, гледали смо неки музички филм, са Харијем Белафонтеом, и онда после тога препричавали филм, и он је цело време уместо Хари, говорио Кари Белафонте, ми га исправљамо, а он опет Кари... "

Некада је у Пироту било лакше наћи особу по прекору и улици, односно мали, у којој станује. Урбанизацијом, надимци полако ишчезавају. Ова публикација је стога посвећена покојном проф. др Илији Николићу, човеку који је написао историју Пирота и који се залагао за то да се надимци сачувају од заборава.