Читај ми!

Новим доказима против пресуде

Одбрана хрватског генерала Анте Готовине пред Хашким судом затражила да се у жалбеном делу поступка уведе 25 нових доказа којима немарава да оспори првостепену пресуду.

У жалбеном делу поступка против Анте Готовине пред Хашким трибуналом одбрана хрватског генерала затражила је да уведе 25 нових доказа којима немарава да оспори првостепену пресуду.

Међу доказима су излагање Слободана Милошевића на једној од седница Врховног савета одбране (ВСО) на којој говори о "бежанији вођства и становништва Крајине" пре икаквог контакта с хрватским снагама на почетку "Олује" и америчка дипломатска белешка, коју је објавио "Викиликс", у којој тадашњи амбасадор САД у Хрватској Питер Галбрајт извештава Вашингтон да је одлазак српског становништва узрокован наређењем Милана Мартића за евакуацију.

"Докази показују да главни разлог одласка цивила из Книна, Бенковца, Обровца и Грачаца није било незаконито артиљеријско гађање Хрватске војске (ХВ) него наређење за евакуацију коју је издало вођство Републике Српске Крајине, као и страх од суочавања с хрватским снагама", навела је одбрана у акту од око 200 страница којим тражи увођење додатних доказа.

Одбрана тврди да се нови докази тичу закључака неправоснажне пресуде од 15. априла "да су српски цивили отишли из Крајине због страха од артиљеријских напада Хрватске војске и да никаква евакуација коју су спровеле власти локалних Срба ни неки њихови други потези нису изазвали одлазак српских цивила".

Првостепена пресуда се ослања на извештај генерала Миле Мркшића, истиче одбрана и упозорава и да Мркшићево пензионисање упућује на закључак да ВСО није веровао његовом извештају.

Тврдњу да је одлазак становништва резултат одлуке локалног вођства, одбрана поткрепљује и белешком министра спољних послова РСК Слободана Јарчевића у којој се наводи да колапс српских снага није резултат хрватске победе него "одлуке о повлачењу заједно са становништвом, извештајима обавештајне службе ВЈ у којима се говори о спроведеној евакуацији становништва, као и другим извештајима војних снага Срба Крајине у којима се Мартићева одлука о евакуацији назива издајничком".

Међу доказима којима одбрана намерава да оспори закључке о прогону цивила и злочиначким намерама хрватског војно-државног врха, укључујући генерала Готовину, јесте и девет докумената који су у верзији за јавност захтева одбране заштићени ознаком тајности.

Из Галбрајтове дипломатске белешке упућене 10. августа одбрана цитира део у којем он подсећа Вашингтон да се и пре "Олује" предвиђало да ће доћи до одласка српског становништва.

Генерали Готовина и Младен Маркач 15. априла су проглашени кривим и осуђени на 24, односно 18 година затвора за злочине које су хрватске снаге починиле над Србима у Крајини за време и након "Олује" у лето 1995. године.

Расправно веће у пресуди је утврдило да је почињен прогон српског становништва неселективним артиљеријским нападима на цивиле који су тако натерани у бекство, занемарујући тако доказе одбране да је власт побуњених Срба позвала становништво на евакуацију и да су напади били усмерени на војне циљеве.

Адвокатски томови оба генерала су 1. августа поднели жалбе на пресуду.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 03. мај 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво