Прошлост као изборни адут?

Како се приближавају избори, политичари, пре свега из владајућег ХДЗ-а, појачавају националну реторику и, вербално, враћају регион у деведесете - поздрављају генерале осуђене за ратне злочине, пребројавају Србе у опозицији, предлажу закон којим би се поништиле оптужнице из Београда.

Ипак, председник Хрватске сматра да таква реторика неће оставити трајне последице.

"Имамо и оне политичаре који мисле да речником и вредностима из деведесетих могу остварити себи успех. То је легитимно, а мислим да су бирачи више усмерени ка 21 столећу, него према двадесетом", рекао је председник Хрватске Иво Јосиповић.

Весна Тершелић из Центра за суочавање с прошлошћу "Документа" каже да такве изјаве кваре односе између Хрвата и Срба у Хрватској, као и однос између две земље.

Иако су таквом речнику више склони политичари из ХДЗ-а, изостале су осуде из Социјалдемократске партије, која важи за фаворита на изборима.

Када буде изабран нови хрватски парламент, именован премијер и изгласана нова влада, то ће бити власт која ће Хрватску увести у Европску унију 2013. године.

Питање је какав ће однос нове владе бити према суседима који желе да постану чланице и да ли ће недавни ратови и неспоразуми који вуку корене у деведесетим превагнути, или ће нови и позитивни односи које су успоставили председници Србије и Хрватске бити модел за будућу сарадњу.

"Чујемо обећања да ће Хрватска преузети улогу Словеније да буде мост према регији. Главно је да се хипотека распада уреди тако да не остави последице по приступање осталих држава региона Унији", рекао је Ненад Закошек, декан Факултета политичких знаности у Загребу.

Пре уласка у Унију, Хрватску чека референдум. Наводећи да се расположење грађана према евроинтеграцијама поправља, званичници су уверени да ће већина бити за улазак Хрватске земље у европску породицу.