Грчка штеди и на свештеницима

Као једну од мера у борби против кризе, грчка влада је увела рестрикцију у запошљавању нових свештеника. Наиме, грчка влада из буџета исплаћује плате за око 10.000 свештеника, а убудуће ће се после одласка пет свештеника у пензију запошљавати један, преноси Верска информативна агенција.

Грчки митрополити поштују такву одлуку, знатно су редуковали број рукополагања свештеника и ђакона, а у неким митрополијама, посебно по селима, уопште и нема свештеника.

Поједини митрополити настоје да за свештенике пронађу пунолетне мушкарце, који су по могућности ожењени и који негде раде као службеници и имају стална примања.

Мушкарци који одговарају условима били би рукоположени после краћег времена и скраћеног образовања, не би примали плату, већ би радили волонтерски, ван цркве се не би кретали у мантији и не искључује се могућност да добију неки хонорар, али неће бити на владином списку.

Такав предлог изложио је митрополит Александропулоса Антим, који је апеловао на парохије да се ангажују око спровођења те замисли.

Због тешке кризе у којој се Грчка налази, влада у Атини је последњих седмица увела мноштво мера како би смањила трошкове у јавном сектору.

Недавно је у ноћним клубовима и казинима дозволила пушење, уз плаћање посебног пореза, како би се додатни новац сливао у државну касу.

Министри ЕУ о Грчкој

Иначе, министри финансија 17 чланица еврозоне ће на састанку у Луксембургу покушати да постигну споразум о пуштању следеће транше зајма за Грчку.

Чланице еврозоне настојаће да нађу доказе на основу којих би Грчкој требало пустити траншу од осам милијарди евра, коју је током последњих месец дана блокирао ММФ, пренела је агенција АФП.

Међународни тим инспектора је покушао да стекне праву слику о грчким финансијама, након што су протести успорили наставак преговора.

Атина се обавезала да ће дефицит бити смањен на 7,6 одсто, док наредне године тај проценат не би смео да пређе 6,8 одсто. Илустрације ради, прошлогодишњи дефицит у буџету Грчке износио је 10,5 одсто.

Грчка у јавним службама има вишак од 28.000 службеника, али власти у Атини још не намеравају да их отпусте, већ су осмилили план према којем ће до краја године они примати мању плату.

Са знатно мањим примањима и скраћеним радним временом мораће да рачуна 20 хиљада запослених. Међутим, то је само увертира у опсежну рационализацију радних места у државној администрацији. У наредне четири године биће угашено 150.000 радних места.

Екипа стручњака из редова Европске комисије, Европске централне банке и Међународног монетарног фонда, такозвана тројка, сматра да су такве мере неопходне.

Притисак на Грчку је све већи. Уколико званичници Тројке до краја месеца не дају зелено светло за нову траншу помоћи, државни буџет ове земље биће ускраћен за осам милијарди евра и она би банкротирала. Уз то, мере штедње све више погађају обичне грађане и незадовољство у грчком народу све је веће.