Постигнут договор о језику

Црногорски премијер Игор Лукшић и представници опозиције постигли су данас договор о називу језика и наставног предмета у образовном систему Црне Горе, након чега је парламент, на ванредној седници, једногласно усвојио изборни закон.

Лукшић и опозиција договорили су да се наставни предмет у школама назове "Црногорски-српски, босански, хрватски језик и књижевност".

"То решење јасно указује да је црногорски званични службени језик, а истовремено се обезбеђује пуна заштита осталих језика од било ког облика дискриминације", рекао је Лукшић.

Премијер је навео да споразум предвиђа да се још ове школске године и даље изучава до сада важећи програм за матерњи језик и књижевност, уз одређене допуне.

Лукшић је најавио да ће се за наредну школску годину формирати експертска комисија која ће припремити трајни наставни план и програм. Ученици ће моћи на крају године да добију потврду о познавању службеног, односно матерњег језика, навео је црногорски премијер.

Постизању договора Лукшића и опозиције претходиле су интензивне консултације. У преговорима је учествовао и бивши премијер и председник Демократске партије социјалиста Мило Ђукановић, а према речима Лукшића, подршку је пружио и председник СДП-а Ранко Кривокапић.

Председник странке Покрет за промјене Небојша Медојевић оценио је да је постигнуто решење омогућило да се помире две ствари, да, по Уставу, Црногорски језик буде службени, али и чињеницу да у Црној Гори већина грађана говори српским језиком.

"Сваки ђак у Црној Гори добиће уверење да је изучавао свој матерњи језик, дакле ми Срби и они који говоре српским језиком, а то нису само Срби, моћи ћемо да добијемо потврду да смо изучавали српски језик", навео је Андрија Мандић лидер Нове српске демократије.

Отворен пут за усвајање изборног закона

Договором о језику била је отклоњена последња препрека за усвајање изборног закона, кључног за даље евроинтеграције Црне Горе, чији је усаглашавање са Уставом Црне Горе трајало скоро четири године

На данашњој седници, усвајање изборног закона подржао је 71 посланик - владајуће коалиције и опозиције, док су четири посланика албанских националних странака напустила скупштинску салу пре гласања, незадовољни изборним законодавством.

Изборним законом предвиђено је да право на афирмативну акцију имају народи који чине мање од 15 одсто становништва Црне Горе, што значи да, по повлашћеним условима, у скупштинске клупе неће улазити политички представници Црногораца и Срба, што је био један од главних захтева опозиционих странака.

Изборни закон предвиђа да по олакшаним условима у Скупштину улазе националне партије мањинских народа, које на изборима не освоје више од три одсто, а уколико ниједна мањинска странка не пређе тај цензус, предвиђено је сабирање гласова свих партија са једне националне листе, с тим да могу располагати највише са три посланичка мандата.

Расправа о називу наставног предмета заправо се водила око знака интерпункције. Као што је подсетио лидер СНП-а Срђан Милић, опозиција је нудила да се наставни предмет зове "Матерњи језик и књижевност", након тога "Црногорски, српски/матерњи језик и књижевност", потом "Црногорски-српски, босански, хрватски језик и књижевност" и последњи предлог "Црногорски; српски језик и књижевност".

Опозиција је прихватила да на првом месту буде црногорски језик који је по Уставу Црне Горе службени језик, док су српски, босански, хрватски и албански језици у службеној употреби.