Прва оптужница против Санадера

Канцеларија за сузбијање корупције и организованог криминала подигала је прву оптужницу против некадашњег премијера Хрватске Иве Санадера, која се односи на случај Хипо банке.

Санадер је оптужен да је у марту 1995. године узео 3,7 милиона куна, односно око 500.000 евра мита, чиме је починио кривично дело злоупотребе положаја и овлашћења.

Према писању Јутарњег листа, Државно тужилаштво је у марту саопштило да је на основу прикупљених доказа и документације донет налог о спровођењу истраге против Санадера.

Санадер се сумњичи да је, од јесени 1994. до 22. марта 1995. године, у Загребу и Аустрији, за време рата када је Хрватска тешко налазила банке код којих би се кредитно задужила, као заменик министра спољних послова, за време преговора са представницима Хипо банке, договорио за себе исплату провизије у износу од седам милиона аустријских шилинга.

Тај новац му је исплаћен након што је закључен уговор о кредиту између Хипо банке и Владе Хрватске у износу од 140 милиона аустријских шилинга. Санадер је за себе прибавио имовинску корист у износу од најмање 3,7 милиона куна, тврди Тужилаштво.

УСКОК је у оптужници предложио да се на основу Закона о поступку одузимања имовинске користи остварене кривичним делом и прекршајем, бившем премијеру одузме целокупна противправно стечена имовинска корист.

Након што га је Аустрија изручила 18. јула, Санадер је у затвору "Реметинец" одбио да одговара на питања истражитеља Канцеларије, о својој улози у афери Хипо банке.

Бивши хрватски премијер је одбио да одговара и на питања у вези са пословањем агенције "Фими медија", преко које је из државних предузећа и министарстава "исисано" више од 13,6 милиона евра, при чему је Санадер један од 16 осумњичених.

Слично је било и на јучерашњем саслушању око наводног давања мита од 10 милиона евра, који је наводно добио од директора мађарске компаније МОЛ Жолта Хернадија, како би тој компанији препустио управљачка права у нафтној компанији ИНА.

Мађарске власти одбиле су захтев Хрватске да се саслуша Хернади, образлажући то угрожавањем државних интереса, и предложиле да оне саме покрену поступак након што им Хрватска да документацију.