Чистка у школској лектири

Две недеље пред почетак школске године у Црној Гори још се не зна шта ће ђаци учити на часовима матерњег језика.

Нејасно је и да ли ће у план и програм ући нови предмет Црногорски језик и књижевност у чијем наставном програму су најпознатије српске писце заменили потпуно нови црногорски.

Другог септембра тема скупштинске расправе, заказане на инсистирање опозиције, биће увођење српског језика у наставни програм.

Чувену Десанку Максимовић деца у Црној Гори, уместо у сваком, изучаваће у свега два разреда oсновне школе.

На списку имена којих више неће бити у наставном програму црногорског језика и књижевности су и Јован Јовановић Змај, Мира Алечковић, Борислав Пекић, Михаило Лалић, Добрица Ћосић и добитник Његошеве награде, Матија Бећковић.

"То је прво, етничко чишћење лектире. Црногорски језик је једини страни језик који се предаје на српском језику. И зашто су избачени скоро сви српски писци најбоље се може видети ако видимо ко је уместо њих уведен у лектиру, и то је речитије од било каквог коментара", каже књижевник Матија Бећковић.

Да је било много страница које су ученици беспотребно учили сагласни су у књижевним круговима у Црној Гори, али различито се гледа на такозвану листу непожељних писаца из Србије. Упозоравају да не треба веровати свакој информацији у медијима.

"Не верујем да су добри српски писци у њима заобиђени. Знате, ми имамо у Црној Гори један велики проблем што су, рецимо, сви српски писци на екавском, па то збуњује децу која једноставно говоре ијекавски", каже Рајко Церовић, књижевни критичар и публициста из Подгорице.

Реформе највише штете деци

Церовић наводи да се и поред тога не тражи превод, ништа се не мења и каже да су сви српски писци заступљени.

"Ако је неко дошао на идеју да основце у Црној Гори лиши Десанке и Марка Твена и Иване Брнић-Мажуранић чини ми се да је то имбецилно", каже Балша Брковић, писац из Подгорице.

Брковић наглашава да треба бити опрезан јер "новинари воле наслове", за шта је, како каже, потребан Змај или неко друго славно име.

Књижевници у Србији сматрају да ће реформа лектире у Црној Гори највећу штету нанети деци.

"Не само да су избацили српске писце, него су избацили српске писце из Црне Горе, који су рођени тамо, као што су Пекић, Булатовић, Данило Киш", каже песник Рајко Петров Ного.

Ного каже да "што је више глупости, то ће се пре вратити праве вредности".

"Вероватно је део те приче да се протера, пре свега, неутралише српски језик у Црној Гори, па и они који на њему пишу. Не знам, ако из лектире избаце српске писце на коме ће се учити тамошња деца", каже песник Ђорђо Сладоје.

"Што се тиче деце она су највише страдала, иначе ово је само по себи до те мере апсурдно да ће се кад тад вратити онима који су на томе радили", каже историчар књижевности Јован Делић .

У предстојећој школској години, ђаци али можда и шира јавност, како преносе медији, упознаће нова имена црногорске културе - Елу Пероци, Слободана Вукановића, Исмета Бекића, Кемала Цоца и друге.