Маровић: Нисам поднео оставку

Потпредседник црногорске владајуће Демократске партије социјалиста Светозар Маровић демантовао је да је поднео оставку на функцију у странци.

"Не, није тачно", кратко је Маровић одговорио агенцији Танјуг на питање да ли је тачно да је партијском врху упутио писмо у којем подноси оставку због тога што Агенција за националну безбедност, како су објавиле подгоричке Вијести, прати његовог сина и њему блиске људе.

Црногорске Вијести навеле су да је Маровићева супруга Ђина у Подгорици разговарала са премијером и потпредседником ДПС-а Игором Лукшићем, тражећи да заустави све активности усмерене према њеној породици.

Пошто је Лукшић, наводно, одговорио да не може ништа да учини, Маровић је написао оштро писмо колегама из руководства ДПС-a.

Маровић је у писму саопштио да га функција онемогућава да се политички бори против политичког прогона њега и његове породице.

Црногорска штампа већ месецима спекулише да Маровић и шеф ДПС-а Мило Ђукановић нису у добрим односима, посебно од како је децембра прошле године црногорско Специјално тужилаштво за организовани криминал привело Маровићевог брата, потпредседника општине Будва Драгана Маровића, под сумњом за злоупотребу положаја.

Маровић је тада издао саопштење у којем је навео да је, заправо, он политичка мета тог случаја.

Маровић (56) је политичку каријеру започео у Савезу комуниста, а на високим партијским функцијама у ДПС-у је скоро две деценије.

На политичкој позорници појавио се након "антибирократске револуције" у Црној Гори, 1988. и 1989. године, а потом је изабран је у републичко руководство Савеза комуниста Црне Горе.

Био је председник црногорске омладине, члан Председништва Централног комитета Савеза комуниста Црне Горе и члан Председништва Црне Горе.

Од 1992. до марта 1994. био је генерални секретар Демократске партије социјалиста Црне Горе (ДПС-ЦГ), а од марта 1994. је потпредседник те партије.

Рођени Которанин, дипломирани правник, Маровић је претходно радио као правник у Скупштини општине Будва, затим као директор Управе прихода СО Будва, а био је и председник Извршног одбора Скупштине општине Будва.

За председника Скупштине Црне Горе први пут је биран три мандата заредом 1994, 1996, и 1998. године. Био посланик је у Већу грађана Савезне скупштине тадашње СРЈ.

Од 2003. до 2006. године био је председник Државне заједнице Србија и Црна Гора.

На спорном уговору о куповини војне опреме од фирме "Миле Драгић", у вредности од 296 милиона евра налазио се и његов потпис.