Еври беже из Грчке

Удружење грчких банака поново је издало саопштење да су сигурни улози до 100.000 евра, али због сталних гласина да предстоји банкрот државе, многи Грци су несигурни и убрзано повлаче новац из банака.

Како је поседовање рачуна у некој европској банци у складу са законом, Влада не може да спречи трансфер милијарди евра на Кипар или у Швајцарску. Од страха грчких штедиша користи имају и немачке и британске банке, констатује Дојче Веле.

Међутим, има и оних који не би селили новац у иностранство, него настоје сигурно да га уложе у Грчкој.

Финансијски аналитичар Вангелис Харацис каже да људи страхују за своју уштеђевину и они који на штедној књижици имају 20.000 или 30.000 хиљада евра траже могућност да новац уложе без ризика.

Конзервативни улагачи најрадије купују немачке државне обвезнице, а ко би већу зараду улаже у записе које издају компаније.

Од почетка кризе у Грчкој приватне штедише повукле су из банака 45 милијарди евра и Харацис упозорава да, ако се тако настави, многим банкама прети опасност да остану без новца. Грчке банке су под притиском са свих страна.

Отплате кредита касне и оне поседују велику количину државних обвезница. Осим тога, рејтинг неких банака је на најнижем нивоу. Уколико се сада повуку и приватни клијенти, доћи ће до дестабилизације многих банака и оне више неће моћи да финансирају реалну привреду.

Порези утичу на штедише

Вангелис Критикос је још пре 12 година основао удружење чији је циљ заштита дужника и малих акционара. Помаже презадуженим клијентима банака, али и мале штедише, које брину за своје улоге, све чешће траже његов савет.

Прво су пре свега богати склањали новац у иностранство, делом и зато што су хтели да избегну плаћање пореза. У међувремену и мале штедише повлаче свој новац из банака.

"У селима има чак људи који уштеђевину закопавају у баштама, као у стара времена. Осим тога, многи морају да начну уштеђевину како би уопште преживели, јер више немају новца. Јуриш на банке ће се наставити", каже Критикос.

Вангелис Критикос види још један проблем - пореска политика грчке владе кажњава многе штедише и примораће их да повуку уштеђевине. Улагачи су већ упозорени да следе виши порези и учестале контроле.

"Онај ко дугује порез мора да рачуна да ће му бити блокиран рачун у банци. Већ месецима људи слушају само застрашујуће вести, а ти људи су тек деведесетих година уз много муке наведени на то да уопште уложе новац у банке. Сада се креће у супротном смеру", закључује Критикос.

За спас од дужничке кризе Грчкој је потребна додатна помоћ Европске уније од 71 милијарде евра и још 33 милијарде евра од приватних кредитора, процењује Међународни монетарни фонд. Јавни дуг требало би да достигне нови рекорд следеће године од 172 одсто бруто домаћег производа.