Помен убијеним Србима

Служењем парастоса на војничком гробљу у Братунцу обележено 19 година од страдања Срба на подручју Подриња. Након тога положени су венци на спомен-обележје Србима које су током рата у БиХ убиле муслиманске снаге под командом Насера Орића.

Претходно су чланови породица страдалих и представници Борачке организације Републике Српске (БОРС) посетили села Биљачи, Сасе и гробље на Залазју, у којима су 1992. убијени Срби.

Обраћајући се окупљенима на Војничком гробљу у Братунцу, председник РС Милорад Додик рекао је да злочини над Србима морају да буду процесуирани.

"Страдања и патњи било је и на другој страни и ми то нећемо негирати. Боли чињеница да за злочине над Србима нико не одговара. Не прихватамо чињеницу да команданти бошњачких оружаних снага слободно шетају Сарајевом и славе се као јунаци", истакао је Додик.

Додик је поручио да РС неће штитити оне који су починили злочине над Бошњацима, посебно злочине у Сребреници, наглашавајући да исто тако тражи да правосуђе у БиХ процесуира оне који су починили злочине над Србима током протеклог рата у БиХ.

Премијер РС Александар Џомбић рекао је да међународна заједница мора постати свесна чињенице да су у протеклом рату страдали и Срби.

Осим чланова породица страдалих, представника БОРС-а, званичника РС и српских представника у заједничким институцијама БиХ, комеморацији у Братунцу присуствовали су представници Канцеларије високог представника, међународних организација и амбасадор Србије у БиХ Нинослав Стојадиновић.

Биле су присутне и делегације Српске напредне странке и Српске радикалне странке.

Заменик америчког амбасадора у БиХ Џонатан Мур раније је рекао да ће данас посетити Братунац, али да неће присуствовати комеморацији на Војничком гробљу, поводом обележавања 19. година од страдања Срба у средњем Подрињу.

"Знамо за те жртве и свака од њих заслужује правду и поштовање, али овде се обележава страдање војске и ми не посећујемо такве церемоније", навео је Мур.

Злочин без казне

На Петровдан 1992. године, муслиманске снаге под Орићевом командом, упале су у српска села Залазје, Биљача, Сасе и Загоне и убиле и измасакрирале 69 српских цивила, више од 70 ранили, док се деветнаест особа води као нестало. Села су опљачкана, спаљена и још увек нису обновљена.

Од маја до децембра 1992. године, у нападима муслиманских снага уништено је и разорено на десетине српских села и на најбруталнији начин убијено стотине српских цивила у општинама Сребреница, Братунац и Скелани.

Само на подручју Сребренице, у том периоду, нападнуто је 21 српско село, где је убијено више од 400 цивила. У нападу на 22 српска села општине Братунац у истом периоду убијено је најмање 560 особа.

На Божић 1993. године, Здружене снаге подрегије Сребреница, под командом Насера Орића, у раним јутарњим сатима напале су српска села на подручју Кравице, у општини Братунац и убиле 48 мештана.

Од 7. до 16. марта 1993. године, уништено је 688 домаћинстава и оскрнављено православно гробље у Кравицама.

На подручју општина Сребреница, Зворник, Милићи, Братунац, Власеница и Осмаци, у току рата, страдало је најмање 1.300 особа српске националности, док је на ширем подручју средњег Подриња и Бирча страдало укупно 3.267 Срба.

Без једног или оба родитеља остало је око 800 деце, а око 5.400 породица остало је без покретне и непокретне имовине. За злочине почињене над српским становништвом на подручју Сребренице, Братунца и околних места до сада нико није одговарао пред судовима у БиХ.

Хашки трибунал је подигао оптужницу против Орића и 2006. године изрекао му затворску казну од две године, зато што није спречио злочине над Србима. У жалбеном поступку првостепена пресуда је преиначена, а Орић ослобођен било какве кривице.