Годишњица злочина у Сребреници

Верским обредом и сахраном 613 идентификованих жртава у Меморијалном центру у Поточарима одржан је комеморативни скуп поводом 16. годишњице страдања Бошњака у Сребреници.

Међу сахрањенима су и посмртни остаци најмлађе сребреничке жртве Насиба Мухића, који је имао 11 година када је убијен. Верски обред предводио је поглавар Исламске заједнице у БиХ Мустафа Церић.

У Поточарима се окупило око 40.000 људи, међу којима су били чланови породица жртава, високи званичници БиХ и Федерације БиХ, хрватски председник Иво Јосиповић, високи представник у БиХ Валентин Инцко, заменик турског премијера Булент Аринч, амерички амбасадор у БиХ Патрик Мун, као и чланови дипломатског кора.

Комеморацији је, као изасланик председника РС Милорада Додика, присуствовао Миладин Драгичевић, док је Србију представљао амбасадор у Сарајеву Нинослав Стојадиновић.

Званичници БиХ, Хрватске, Турске, САД поручили су на скупу да је суочавање са прошлошћу главни услов за помирење у региону и изразили задовољство што је ратни лидер Срба у БиХ Ратко Младић ову годишњицу сребреничке трагедије дочекао у Хагу.

Члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић истакао је да је Сребреница "најдубља рана на телу бошњачког народа, тамна мрља на образу међународне заједнице и црна рупа на савести наредбодаваца и извршилаца злочина које се неће никада ослободити".

"Правда је спора и делимична. Прошле године овде је био и председник Тадић и обећао да ће ухапсити Младића. Испунио је обећање", рекао је Изетбеговић.

Високи представник у БиХ Валентин Инцко поновио је да је правда спора, али достижна и да минимизирање злочина није могуће.

"Има оних који инсистирају да убице нису убице, да жртве нису жртве и да мртви нису мртви. Али, то ће нестати пред истином која ће превладати, чак и међу онима који се тврдоглаво крију од ње. Младић је у Хагу! Правда је спора, али на крају дође", поручио је Инцко.

Хрватски председник Иво Јосиповић заложио се да се злочин попут сребреничког никад не понови. "Да никад не крене сусед на суседа, комшија на комшију. Морамо учити децу да воле и поштују друге без обзира на веру и нацију, да буду паметнија и јача. Требамо стварати простор мира гдје људе мере по људскости и врлинама, а не по имену", истакао је Јосиповић.

Председник Србије Борис Тадић, који је прошле године био у Сребреници, ове године је послао својеврсну поруку, рекавши да Србија хоће помирење са суседима и да ће учинити све да кривица за ратни злочин буде индивидуална, како би се "обескривили народи".

Тадић је рекао да то тражи и од других држава, те да верује у боље односе на Западном Балкану.

Најсрдачније је дочекан заменик премијера Турске Булент Аринц, кога су присутни пратили кроз Поточаре и поздрављали на турском и арапском.

Догађаји на подручју Сребренице до данас нису у потпуности расветљени, нити је број страдалих Бошњака прецизно утврђен, али се у пресудама Хашког трибунала наводи да је било око 8.000 жртава.

Суђења и пресуде

Анализом ДНК профила, Међународна комисија за нестале особе до сада је утврдила идентитет укупно 6.481 особе нестале после пада Сребренице, у јулу 1995. године.

Због злочина у Сребреници, Хашки трибунал је бившег председника Републике Српске Радована Караџића и генерала Војске Републике Српске Ратка Младића оптужио за геноцид, заједно са још осам бивших официра ВРС, којима је суђење у току.

Генерал ВРС Радослав Крстић осуђен је за саучесништво у геноциду који су, према пресуди починиле снаге босанских Срба, јер су "одредиле за уништење 40.000 Бошњака, становника Сребренице који су као група представљали Бошњаке уопште".

Првостепеном пресудом, изреченом у августу 2001. године, генерал Крстић осуђен је на 46 година затвора. Међутим, Жалбено веће Трибунала укинуло је пресуду у априлу 2004. године и потом га правоснажно осудило на 35 година.

Под оптужбом за геноцид у Сребреници, у Хашком трибуналу у току је процес против више официра Војске РС, укључујући и генерала Здравка Толимира, бившег помоћника Ратка Младића.

Хашки суд је за злочине у Сребреници већ осудио бивше официре ВРС Момира Николића на 27 година затвора, Радивоја Милетића на 19, Видоја Благојевића на 18, Драгана Обреновића на 17, Драгана Јокића на девет година затвора и Милана Гвера на пет година затвора.

Међународни суд правде је, поступајући по тужби Федерације БиХ, 27. јануара 2007. утврдио да Србија није била укључена у акцију око Сребренице, али да је прекршила Конвенцију о геноциду пошто тај злочин није спречила.

Скупштина Србије је 30. марта 2010. усвојила Декларацију о осуди злочина у Сребреници и упућено је "саучешће и извињење" породицама жртава због тога што није учињено све да се трагедија спречи.