Парламент о поверењу Папандреуу

Грчки парламент гласаће вечерас, у поноћ, о поверењу новој влади премијера Јоргоса Папандреуа. Грађани, који се противе њеној политици штедње, најављују протест испред зграде парламента у Атини.

У тродневној полемичној дебати у парламенту владајући ПАСОК и његова нова влада нису успели да добију подршку опозиционих партија.

Лидер водеће опзиционе Нове демократије Антонис Самарас је позвао Папандреуа да поднесе оставку и да одмах распише ванредне парламентарне изборе.

"То је провокација да неко тражи изборе када је на коцки и Европа и Грчка. То је неодговоран став који показује да Самас није свестан садашњих проблема земље", пренела је агенција АНА изјаву портпарола владе.

Нова демократија је одбацила и понуду премијера Папандреуа да са ПАСОК-ом формира коалициону владу.

ПАСОК у парламенту има 155 од укупно 300 посланика и нова влада би требало да добије подршку, уколико не буде дисидената у редовима владајуће странке.

Како преносе агенције, у време када се у парламенту буде гласало о поверењу влади, испред зграде парламента, у центру Атине, грађани најављују нове демонстрације.

Уколико вечерас добије подршку нова влада ће се већ сутрадан наћи пред новим, још већим, изазовом, пошто парламент треба до краја месеца да усвоји њен програм штедње који је изазвао незадовољство чак и у редовима самог ПАСОК-а.

Нови министар финансија Грчке Евангелос Венизелос изјавио је да ће парламент до краја јуна усвојити пакет оштрих мера штедње, што је услов да Атина добије нову траншу кредита од ЕУ и ММФ-а.

У њему се предвиђа смањење плата, укидање радних места, повећање пореза и приватизација јавних фирми како би се само до краја године уштедело шест милијарди евра.

"Ми морамо да усвојимо програм штедње до краја јуна", упозорава нови министар финансија Евангелос Венизелос.

Немачка неспремност погоршала ситуацију 

У међувремену, критичари неодлучности ЕУ да помогне Грчкој оптужили су Немачку да је противречним порукама и неспремношћу погоршала ситуацију у Грчкој, преноси агенција АП.

Одређени економски кругови у еврозони сматрају да је немачка канцеларка Ангела Меркел била више заузета обезбеђивањем подршке својој партији и политичком борбом унутар земље, него вођењем еврозоне ка брзом решењу кризе.

Такође, првој привреди еврозоне се пребацује и што је упућивала критике које не само да нису доприносиле превазилажењу кризе већ су узнемиравале тржиште што је стварало простор шпекулантима који су својим деловањем додатно отежали финасијски статус Грчке.

Премијер Луксембурга Жан-Клод Јункер, који је такође председавајући састанака министара финансија 17 чланица еврозоне, јавно је изразио незадовољство ситуацијом.

"Све постаје још скупље зато што укључујемо приватне кредиторе због домаћих политичких обзира у Немачкој", рекао је Јункер немачким медијима прошле седмице.

Од како је крајем 2009. године избила криза у Грчкој, одговор Европе био је обележен неодлучношћу и одуговлачењем, било да се радило о самом износу зајма, улози приватног сектора или издавању еврообвезница, оцењује АП.

Неки тврде да је Немачка споро реаговала и њен неуспех да поведе на почетку и подржи свеобухватно решење дужничку кризу учинио тежом него што је требала да буде, закључује АП.