Мађарско решење за кризу

Иако није у еврозони, Мађарска не задаје ништа мање главобоље Бриселу од Грчке, Ирске, Португала и Шпаније. Финансијско тржиште шокирала је одлука десничарског мађарског премијера Виктора Орбана да прекине аранжман са Међународним монетарним фондом, који ју је 2008. године спасао од банкрота зајмом од 20 милијарди евра.

Влада у Будимпешти одлучила је да крене својим, како наглашава, патриотским економским путем.

Премијер Орбан поручује да нема другог излаза него да се земља суочи с претњом.

"Ако не савладамо кризу и јавни дуг, они ће савладати нас. Нема средњег решења, морамо да поведемо битку. Нема смисла потхрањивати илузије. Сви знају да овако више не иде. Ако желимо да смањимо дуг, сви који су радно способни морају да раде. Без тога неће бити опоравка", каже Орбан.

Мађарска има најнижи буџетски дефицит у Европској унији, свега 3,8 одсто, али и највећи јавни дуг међу централноевропским земаљама, чак 80 одсто бруто домаћег производа.

Циљ мађарске владе је да дуготрајним структурним реформама сведе јавни дуг испод 70 одсто, подстакне привредни раст и отвори 300.000 радних места до 2014. године.

Економски аналитичар Петер Креко каже да говор премијера Орбана треба да припреми нацију за врло озбиљне резове и кресање потрошње које ће уследити наредних недеља.

"Јасно је да нас чека тежак период, са много рада и одрицања", оцењује Креко.

Да би подстакла раст и уравнотежила јавне финансије, влада у Будимпешти увела је кризни порез и одобрила трогодишњи план за стабилизацију буџета, вредан три милијарде долара.

Премијер Орбан одлучио се и на неке непопуларне мере, па је тако практично национализовао приватне пензионе фондове и пребацио десет милијарди евра у државни пензиони систем, како би га спасао од потпуног слома.