Откуп само у Славонији, Барањи и Срему

Изјава потпредседника хрватске Владе Слободана Узелца да сви носиоци станарског права, који због ратова нису могли да откупе друштвене станове, а сада то могу, изазвала је велико интрересовање прогнаних из Хрватске. Данас стиже појашњење - реч је о становима на подручју источне Славоније, Барање и западног Срема и то онима које власници нису трајно напуштали.

Одлука хрватске Владе добра је вест само за оних 6.000 који нису напуштали своје домове. Иначе, станарско право у Хрватској је изгубило између 40 и 50 хиљада.

"Због тога што није било комуникације са централним државним властима нису били у прилици да поднесу захтев да откупе станове, али сада као носиоци станарског права ту неправду на предлог СДСС-а Влада Хрватске то прихвата", каже потпредседник хрватске Владе Слободана Узелaц.

Остаје проблем за оне који су због рата напустили Хрватску.

"Хрватска је судским одлукама одузела 24.000 станова мање или више, а колико је тих људи у Србији не зна се, неки су се иселили, преминули, али чланови породица имају право на откуп", каже Владимир Цуцић из Комесеријата за избеглице.

Програм стамбеног збрињавања који је и даље на снази избеглице ставља у неравноправан положај, сматрају Избегличка удружења.

Миодраг Линта из Коалиције удружења избеглица у Србији каже да је неприхватљиво то што се од потенцијалних подносилаца очекује да немају имовину на простору бивше Југославије и што неће имати исте услове откупа као грађани Хрватске током деведесетих.

До сада је, по том програму, пријаве за откуп стана поднело само 4.500 људи.

"Мало је породица да није за ових 20 година нешто урадило, бар се нешто наследило. Иако сте  наследили бар неку страћару или срушену кућу, не можете да добијете у том програму стамбеног збрињавања", истиче Саво Штрбац из "Веритас-а".

На дуго најављиваној донаторској конференцији, могло би се прикупити око 100 милиона евра за стамбено збрињавање. За неке је само то решење.

Сарајевска декларација из 2005. године обавезује Хрватску, БиХ, Црну Гору и Србију да заједнички раде на повратку или интеграцији, тј. затварању колективних центара. До сада се у Хрватску, међутим, вратило само 18 одсто избеглих.