Како је почео рат на Максимиру

Нереде на фудбалској утакмици Динама и Црвене звезде 13. маја 1990. године у Загребу, који је америчка ТВ мрежа Си-Ен-Ен недавно уврстила међу пет мечева који су "променили историју", организовала је Хрватска демократска заједница (ХДЗ), сматра тадашњи главни инспектор СУП Хрватске Петар Ђукић.

Ђукић тврди да је ХДЗ већ у то време имала своје људе у милицији, који су омогућили да се пред утакмицу делимично исече ограда између терена и источне трибине, где су били Динамови навијачи, па су они лако упали на терен.

"Већ тада смо имали око 50 одсто припадника службе који су гласали за ХДЗ", рекао је Ђукић у изјави Фонету.

Онда је, према објашњењу Ђукића, "сасвим разумљиво да се нашао неко да допусти слабљење те ограде и доношење каменица на источну трибину, којима су гађани навијачи Звезде, што је био увод у почетак инцидента".

Навијачи Црвене звезде потом су кидали рекламне паное да би се заштитили, додао је Ђукић, што је изазвало још веће нереде, који су довели до рушења ограде и упада Динамових навијача на терен, а потом и сукоба са милицијом.

Политика испред струке

У припреми обезбеђења утакмице доминирала је политика над струком, указао је Ђукић и објаснио да зато није прихваћен његов предлог да све то води републички СУП, него је пребачено на загребачки.

Вероватно је због тога, сматра Ђукић, одбијен и његов предлог да се за обезбеђење ангажују специјална возила са воденим топовима, већ су на терену биле две обичне ватрогасне цистерне, које су ватрогасци одбили да употребе.

Ђукић напомиње да хрватска Служба државне безбедности није милицији доставила податке да се припремају нереди, иако је била дужна то да уради.

Према напомени Ђукића, популарни фудбалер Динама Звонимир Бобан, тада љубимац навијача, на терену је ударио милиционера муслиманске националности.

У нередима је учествовало 11.000 до 12.000 хиљада Динамових навијача, прецизирао је Ђукић и подсетио да је највећа туча са милицијом трајала око два сата, на помоћном терену максимирског стадиона, када су употребљене велике количине сузавца.

Милицајаца је било само 420, подсећа Ђукић, али су они успели да заштите службена лица, Звездине играче и руководство, као и неколико стотина навијача из Србије, и безбедно их изведу са стадиона.

Сада Србија и Хрватска за такве скупове користе десет пута више полицајаца, него што их је тада било на Максимиру, додао Ђукић.

У то време СУП Хрватске имао је у резерви шест оклопних транспортера, који су могли да се употребе за растурање изгредника, али Ђукић објашњава да то није учинио, јер је мислио да су то ипак средства за оружани сукоб.

Ђукић сматра да је, захваљујући томе, све прошло са малим последицама - неколико милиционера је лакше повређено, док су два навијача рањена, али је вештачењем пиштоља службених лица утврђено да их нису милиционери ранили.

Према његовој оцени, ХДЗ је нередима на утакмици постигла циљ да Динамово водство изгуби кредибилитет, што је омогућило да се клуб преименује у Кроацију, по жељи тадашњег председника Хрватске Фрање Туђмана.

Убрзо после утакмице, Ђукићу је на терет стављено прекорачење овлашћења милиције, за шта је означен као главни "кривац".

Послат је у пензију, мада је, како каже, још раније сам поднео захтев за пензионисање.

Смењена су тада и још тројица руководилаца обезбеђења утакмице.